Srbija „nema” ministre odbrane i unutrašnjih poslova

Prvi potpredsednik Vlade, a ujedno i predsednik trenutno najveće parlamentarne stranke SNS, od formiranja Vlade najviše svojih aktivnosti posvetio je borbi protiv korupcije. Poslednjih nedelja uključen je i u dijalog sa Prištinom, nedavno je doneo odluku da se ukida pretplata i da RTS prelazi na budžet, inicirao je Komisiju za istragu ubistava novinara, a nekoliko puta bavio se i dešavanjima u sportu. Kao ministar odbrane, osim ceremonijalnih aktivnosti, ugovarao je vojnu saradnju sa Rusijom, UAE, SAD, Italijom, Kiprom, Angolom, Kanadom… S druge strane, sagovornici Danasa smatraju, ne sporeći ulogu Ivice Dačića u briselskim pregovorima sa Prištinom, da je on kao ministar unutrašnjih poslova mnogo manje vidljiv u odnosu na prethodni mandat u tom resoru.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Krstić kaže za Danas da akumulacija funkcija i personalizacija vlasti „drastično ugrožavaju i urušavaju institucionalni sistem“. On dodaje da bi zato pravilnikom o radu vlade trebalo zabraniti da premijer i potpredsednik vlade mogu biti ujedno i ministri, jer to nije uobičajena praksa ni u drugim evropskim političkim sistemima.

„Mi danas imamo situaciju da se premijer i prvi potpredsednik više bave drugim stvarima nego onim što im je osnovni zadatak. Ministar unutrašnjih poslova je zapravo ministar za Kosovo, a kao premijer uopšte se ne bavi privredom i ekonomijom, već je to skroz prepušteno ministru finansija. S druge strane, imamo i ministra odbrane koji to zapravo i nije, već je ministar za borbu protiv korupcije“, naglašava Krstić.

Prema njegovim rečima, Srbija se trenutno nalazi u jednoj „paradoksalnoj situaciji“ u kojoj se uglavnom jedan čovek pita za sve, što „vrlo lako može skliznuti u neki oblik autoritarnog populizma“.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže za Danas da bi u najavljenoj rekonstrukciji vlade bilo dobro preispitati i rad premijera i prvog potpredsednika i utvrditi „koju funkciju oni doista obavljaju valjano, a kojih bi trebalo da se odreknu“. Prema njegovim rečima, gomilanje moći u rukama jednog čoveka je „opasno za demokratiju“ i jedna osoba ne može da obavlja valjano više poslova istovremeno.

Petrović ukazuje na to da je Aleksandar Vučić najčešće obavljao poslove koji se odnose na borbu protiv korupcije i kriminala, pa je tu najviše početnih rezultata i imao. Međutim, kako dodaje, kao ministar odbrane nije imao zapaženije rezultate. „Jesu najavljeni poslovi iz oblasti vojne industrije, ali je to nastavak politike prethodnog ministra. Nedostaje dalja reforma Ministarstva i vojske“, napominje Petrović.

On ukazuje da je slična situacija sa Ivicom Dačićem, koji obavlja dve važne državne funkcije – predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, dok je ujedno i predsednik SPS. To se, kako napominje, odražava negativno na reformu MUP i policije.

Bivši koministar policije Božo Prelević ističe za Danas da nema dovoljno informacija o radu Ministarstva odbrane i MUP, ali da generalno nije dobro za državu imati ljude na čelu tako važnih resora koji imaju još neku od važnih funkcija. Prema njegovim rečima, MUP, na primer, dnevno ima i na hiljade odluka koje treba doneti, tako da ako ministri nisu dovoljno aktivni, moraju imati dobro uigrani tim ljudi koji će pokriti sve poslove.

Ministar ne kontroliše policiju

Prema poslednjem istraživanju koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u martu, trećina građana Srbije smatra da ministar unutrašnjih poslova ne kontroliše policiju, a isto toliko njih smatra da se ministar o radu policije informiše kroz neformalne, partijske kanale. „To sve ukazuje da građani ne vide da se u policiji dešavaju suštinske reforme, odnosno da se njome ministar ne bavi u dovoljnoj meri, već da je prepuštena sama sebi“, ukazuje Predrag Petrović.