Tražićemo prijem i u drugim organizacijama

Veoma slična priča bila je i u Međunarodnom olimpijskom komitetu. Ovo je teška borba, ali žalosti me zašto se Srbija bori da Kosovo drži izolovano. Ta politika izolacije je već propala u prošlosti, čak se kao bumerang vratila Srbiji, što će se ponoviti – kaže u razgovoru za Danas, vođenom preko elektronske pošte, Petrit Seljimi, zamenik šefa kosovske diplomatije, povodom zahteva Prištine za članstvo u Unesku.

Zbog čega je Priština sigurna da će ove jeseni proći mehanizam glasanja na Izvršnom savetu i Generalnoj skupštini Uneska?
– Radili smo veoma pažljivo u saradnji sa svim međunarodnim partnerima i stalno smo procenjivali kada je optimalan trenutak za kandidaturu. Već u januaru smo odlučili da se sada kandidujemo kako bi naš zahtev mogao da bude razmatran na novembarskom sastanku Generalne konferencije Uneska. Kao što je zamenik premijera Tači nagovestio prošle sedmice, razgovarali smo sa više od 130 delegacija i zakazali sastanke za ovaj mesec sa još 20, tako da pošto što smo oslušnuli raspoloženje i interesovanje nacionalnih delegacija, verujemo da Kosovo ima veliku šansu da postane nova članica Uneska i to baš na 70. godišnjicu postojanja ove organizacije. Kosovo će biti lep rođendanski poklon. To je teška borba, ali naš nacionalni interes je da Kosovari imaju iste šanse, iste mogućnosti razvoja i poziciju kao i svi drugi narodi na Balkanu.

Šta je odgovor Prištine na pitanje srpske strane kako će o srpskim verskim i kulturnim spomenicima na KiM da brinu oni koji su ih poslednjih 16 godina i to pod protektoratom UN sistematski rušili? Vlada Kosova se nije zvanično ogradila i osudila njihovo uništavanja – samo kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi uništeno je oko 150 pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su mnogi srednjovekovni.
– Pod jedan, bezočna je laž da kosovska vlada nikada nije osudila rušenje nekih crkava. U stvari, kosovska vlada je izdvojila milione evra kako bi ih obnovila nakon martovskih nereda 2004. godine. Danas je kosovska policija ta koja čuva 95 odsto poseda Srpske pravoslavne crkve koje bezbedno posećuju turisti iz različitih delova sveta. Drugo, jedina vlada na Balkanu koja je bila angažovana u sistematskom uništenju verskog nasleđa pod pokroviteljstvom države je vlada i vojska Srbije, što dokazuje nekoliko presuda u Međunarodnom tribunalu u Hagu. Srpska vojska i policija u potpunosti su uništile više od o 300 džamija, uključujući Bazar džamiju iz 1761, Halil efendija džamiju iz 1526, Bektašija tekije u Đakovici iz 1790…. Stoga, smatram veoma ciničnim ili besramnim kada čujem Đurića ili Dačića da pričaju o uništenju verske imovine.

Zbog čega Savet Evrope tvrdi da je za srpske svetinje stradale u martovskom pogromu on dao novac, koji je samo išao preko računa Vlade Kosova, sa čime se na kraju 2005. složila i SPC potpisivanjem Memoranduma o obnovi srpskih crkava i manastira uništenih u pogromu 2004. godine?
– Ne verujem da SE tvrdi tako nešto. Imamo svakodnevne kontakte sa njima. Zna se da je kosovska vlada već uplatila oko pet miliona evra za renoviranje pravoslavnih hramova. Treba istaći da se Kosovo kandiduje za Unesko ne da bi provocirao SPC ili da bi proglasio nasleđe kao albansko, već da omogući razvoj Kosova u obrazovanju, nauci i kulturi. Nasleđe je mali deo onoga što je Unesko. Mi shvatamo da je nasleđe važno pitanja i da će srednjovekovna mesta na Kosovu koja se trenutno nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine uvek biti vlasništvo SPC. Ahtisarijev plan i kosovski Ustav obezbeđuju veoma važnu ustavnu zaštitu SPC. Episkop Teodosije, otac Sava i mnogi drugi sveštenici Crkve na Kosovu veoma podržavaju pomirenje i mi moramo da damo jedni drugima ruku prijateljstva i poštovanja. Saopštenja srpske vlade o kandidaturi Kosova u Unesku nisu dobar način za izgradnju dobrosusedskih odnosa. Članstvo Kosova u Unesku zahtevaće veliki napor od kosovske diplomatije, ali to je bitka koju ćemo dobiti, jer naša borba nije samo politička, već da se omogući svim ljudima Kosova, bez obzira na veru ili etničku pripadnost da dobiju pristup najvišim međunarodnim standardima i mehanizmima u važnim poljima ljudskog razvoja. Ponekad mislim da je srpska vlada počela da veruje u sopstvenu lažnu propagandu. Kosovo je već član dve agencije UN iz „sistema Breton Vuds“ – Svetske banke i Međunarodnog monetarnog sistema. U septembru 2010. Generalna skupština UN glasala je za rezoluciju pod pokroviteljstvom EU kojom se uvažava mišljenje Međunarodnog suda pravde da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova nije predstavljala kršenje Rezolucije 1244, niti bilo kojeg drugog važećeg međunarodnog prava. Ovaj korak zatvorio je bilo kakve diskusije o statusu Kosova jednom za svagda. Kosovo i Srbija sada razgovaraju u Briselu o tome kako da normalizuju odnose kao dve nezavisne države. Dakle, naša kandidatura za članstvo u Unesku nije ništa neobično i biće praćena kandidaturama u mnogim drugim organizacijama.

Rušenje džamija

*Zašto tema o porušenih 300 džamija na KiM nikada nije otvarana u pregovorima Beograda i Prištine – od Beča i Ahtisarija do briselskog dijaloga, nego se raspravlja samo o srpskoj baštini?
– Fokus u Beču i Ahtisarijevog procesa je bio proces uspostavljanja okvira uslovne nezavisnosti i tada je pregovarano o uslovima koje treba Kosovo da ispoštuje da bi dobilo priznanje međunarodne zajednice, dok u Briselu još nije otvoreno pitanje baštine – ni pravoslavne, ni katoličke, a ni muslimanske. Uništenje islamske baštine bilo je predmet više pravosnažnih odluka Haškog tribunala, uključujući proces „kosovske šestorice“ kao i prošlogodišnju presudu generalu Vlastimiru Đorđeviću, kada je priznat u potpunosti nalaz sudskog veštaka Andraša Ridlemajera da su srpske vlasti namerno uništile staru baštinu u svrhi etničkog čišćenja.