Predstavnik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić i predsednik Pokreta socijalista i ministar rada u Vladi Srbije Aleksandar Vulin položiće u sredu, kao i svake godine, vence na grob bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Požarevcu, povodom devet godina od njegove smrti. Mrkonjić ističe za Danas da će Miloševićev grob obići „u svoje ime“ i da će zajedno sa nekadašnjom sekretaricom Miloševića Mirjanom Dragojević položiti cveće na njegov grob. U centrali SPS, s druge strane, juče nisu imali informacije o tome da li će partija obeležiti godišnjicu smrti svog prvog predsednika.
„Očekujem puno ljudi u sredu u Požarevcu, kao i predstavnike SPS i državnog rukovodstva koji su bili bliski saradnici Miloševića u raznim periodima i koji su bili na njegovoj sahrani“, navodi Mrkonjić za naš list. U Pokretu socijalista su potvrdili za Danas da će delegacija njihove stranke predvođena Aleksandrom Vulinom posetiti u sredu Miloševićev grob u Požarevcu.
Sociološkinja Vesna Pešić ocenjuje za Danas da Miloševićevo doba karakterišu ratovi koje je vodio i da je sve što se dešavalo bilo podvrgnuto toj politici. Samim tim, dodaje ona, ne može se govoriti o reviziji njegove politike danas u Srbiji.
„To doba je obeležio ratni nacionalizam, ali i ekonomska propast zemlje. Ova vlast danas je hoštaplerska, kao što je bila i Miloševićeva, ali na drugačiji način. Ono što je, između ostalog, razlikovalo Miloševića od ove vlasti jeste to što je on bio tolerantniji prema opoziciji i nije je se plašio“, napominje Pešićeva.
Prema njenim rečima, danas se o agresivnoj politici iz tog vremena ne priča i niko se istorijski ne vraća na taj period kako bi se razjasnilo šta se tada zapravo događalo. „Naučno ili na drugi način u javnosti nije zauzet određeni stav. Niko nije proučavao period od osme sednice do Miloševićevog pada. Ono što se smatra pozitivnim, to je srpstvo koje je ostalo do danas i to se smatra infrastrukturom naših života“, ukazuje Pešićeva.
S druge strane, ministar spoljnih poslova iz vremena Miloševića Živadin Jovanović navodi za Danas da se posle pada Miloševića mnogo promenilo u Srbiji i to „nagore, jer je Srbija izgubila samostalnost, nezavisnost i ekonomsku osnovu suvereniteta“. Kako dodaje, ono što je ekonomski vredelo u Srbiji prešlo je u ruke korporativnog kapitala onih zemalja koje su učestvovale u bombardovanju i obaranju Miloševića.
„Od 2001. do 2011. iz Srbije je korporativni kapital isisao 51 milijardu dolara, a slušali smo priče da će rušenjem Miloševića Srbijom poteći medi i mleko, da ćemo dobiti obilne donacije… Te donacije za 15 godina ukupno su iznosile svega tri milijarde dolara u odnosu na 51 milijardu koliko je izneto iz zemlje. Uzdamo se danas u takozvane strane investitore, donacije i pomoć, a imamo daleko veću armiju nezaposlenih nego devedesetih“, naglašava Jovanović.
On dodaje da imamo i poplavu stranih savetnika, odnosno da se u Beogradu veličaju NATO oficiri koji su bombardovali Srbiju, kao i Bler i Guzenbauer. „To su ratni zločinci i nema zdrave pameti da oni budu savetnici Vladi Srbije“, ukazuje Jovanović.
Milošević (ne)će dobiti ulicu na Kosovu
Gradonačelnik Raniluga Gradimir Mikić izjavio je juče da je vratio na ponovno razmatranje odluku Skupštine opštine da se jedna ulica u ovom mestu nazove po pokojnom Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SRJ. To su potvrdila i ministarstva administracije lokalne samouprave i životne sredine i prostornog planiranja Vlade Kosova, koja su saopštila da se „odluka Skupštine opštine Ranilug od 25. septembra 2014. protivi sadržaju odluke i spisku imenovanja, koji sadrže neprihvatljiva imena ulica“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
