Vesna Rakić Vodinelić: Desnica vlada već deceniju

Ako se pod građanskim društvom, kao minimum, podrazumevaju demokratija, vladavina prava i elementarna socijalna pravda u smislu jednakih šansi, verbalnih zastupnika „građanske Srbije“ nema malo. Ali kad ove vrednosti treba ostvariti u realnom životu, odnosno odreći se praktikovanja partokratije i lične vlasti umesto demokratije, personalnog „jedinstva“ vlasti, umesto podele vlasti i vladavine prava, stranačkog i ideološkog povlašćivanja, umesto jednakih šansi, zastupnika „građanske Srbije“ je malo, oni nisu u rukovodstvima najvećih političkih stranaka i svode se zapravo na nekoliko nevladinih organizacija, malih političkih stranaka i jedva nekoliko javnih medija. Uzroci raskoraka između verbalnog i realnog su brojni – od političke tradicije društva u Srbiji do savremenih svedočanstava o tome kako je lako poraziti samu veru u vrednosti građanskog društva. Poslednji takav poraz je nastupio brzo posle atentata na premijera Đinđića, kaže za Danas profesorka Univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić, odgovarajući na pitanje ko su danas zastupnici ideje „građanske Srbije“.

Upitana da li „građanska Srbija“ ima politički prostor na levici ili na desnici, ona kaže da građansko društvo kao doktrinarni pojam u institucionalizovanim zajednicama nije stvar levičarske ili desničarske ideologije, nego, makar u pravnom smislu reči, ustrojstva države.

U okviru dobro uspostavljenog ustavnog sistema, na vlasti mogu biti obe ideološke opcije, a da se ipak sačuvaju demokratija, vladavina prava i elementarna socijalna pravda. Doduše, ova poslednja je najranjivija i osetljiva na ideološku opciju. U Srbiji je levica bila na vlasti samo u vreme socijalizma. Ne treba dokazivati da tada demokratije nije bilo – parlament nije bio rezultat slobodnih izbora u višestranačkom političkom prostoru, vladavine prava takođe nije bilo samim tim što je nametnut sistem jedinstva, a ne podele vlasti. Osećaj elementarne socijalne pravde je među građanima, ipak, bio raširen, iako su se privilegije podrazumevale i tolerisale – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, u ratnom razdoblju devedesetih, a ni u postratnom vremenu, posle 5. oktobra 2000, desni odnosno levi ideološki program nije mogao biti značajan onako kako je to u mirnim vremenima.

Desnica je na vlasti počev od prve vlade Vojislava Koštunice praktično do danas, jer je navodni socijaldemokratski profil Demokratske stranke bio samo forma. „Građanska Srbija“ bi mogla imati prostor i na levici i na desnici – kada bi građanske Srbije uopšte bilo – zaključuje Rakić Vodinelić.

Na pitanje da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, ona kaže da je on to učinio samo verbalno, površno i do mere čuvanja onog što je političarima u Srbiji najsvetije, a to je rejting.

– Dakle, nije preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, već samo (ne)uspešno glumi da jeste. To što se odlučio za EU ne znači uopšte da je prihvatio vrednosti građanskog društva, a to je i empirijski dokazivo. U EU je i Mađarska, kojom autokratski vlada Viktor Orban, Tomislav Karamarko, vođa HDZ je u državi koja je članica EU i ne sumnjam da će tu i ostati ako dođe na vlast – ukazuje naša sagovornica.

Upitana da li su neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali te ideje, ona potvrdno odgovara.

Da, ima onih koji su kompromitovali vrednosti građanskog društva u Srbiji, demonstrirajući samovolju, partokratsku vladavinu, mešanje u sve grane državne vlasti, nepravdu. Nepovratno je, međutim, suviše teška i konačna reč. Nadam se da u Srbiji, iako je teško opustošena moralno, vrednosno i ekonomski, progresivni društveni procesi nisu onemogućeni na dugi rok. Iako, naravno, dugo vreme nije isto kad se meri istorijom i jednim prosečnim ljudskim vekom – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.