Vuk Drašković: Dodvoravanje mentalitetu Crvenih Kmera

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo je pre dva dana na svom sajtu tabelu sa primanjima srpskih ambasadora i generalnih konzula u diplomatskim predstavništvima u svetu i način obračuna tih zarada. Prema tabeli, primanja ambasadora i generalnih konzula Srbije se najčešće kreću u rasponu od 3.500 evra do 5.000 evra. „Ukupna primanja se sastoje od osnovne zarade, naknade za uvećanje troškova života i uslova rada, te naknade za izdržavanje članova porodice (ukoliko oni borave u inostranstvu sa nosiocem prava)“, navodi se u objašnjenju Ministarstva.

„Plate u diplomatiji danas, i u vreme kada sam ja bio ministar, male su, i znatno ispod plata diplomata drugih zemalja, čak i predstavnika država u našem okruženju“, ističe Vuk Drašković za Danas.

On potez MSP da učini podatke o platama ambasadora dostupnim građanima ocenjuje kao tendenciozan.

„Tendenciozno objavljivanje visine primanja naših diplomata liči na poternicu, kao da su kriminalci. To je ruganje državi i dodvoravanje mentalitetu Crvenih Kmera“, kategoričan je Vuk Drašković.

Kako za Danas objašnjavaju bivši ambasadori, plate ambasadora Srbije višestruko su niže u odnosu na diplomate iz drugih zemalja. Drugi problem je činjenica da su plate destimulišuće za zemlje u regionu, gde, kako tvrde Danasovi sagovornici, postoji najviše izgleda da se nešto zaista uradi i promeni, za razliku od centara moći poput Berlina, Londona i Pariza, gde su plate najviše, a politika je „kruta“ i u najvećoj meri zavisi od direktnih odnosa vrha država. Te pozicije, zbog prestiža i udobnosti koje život u tim zemljama pruža, uglavnom zauzimaju politički ambasadori. Tako je moguće, tvrde Danasovi sagovornici, da se niko ne javi na raspisan konkurs za ambasadorsko mesto u Makedoniji, iako je to država koja bi za Srbiju trebalo da bude izuzetno važna. Ali tamo je plata najniža, a uslovi života nisu spektakularni.

Danasovi diplomatski izvore navode i mentalitet kao jedan od osnovnih problema: „Znate, kuva se kiseli kupus u sred svetskih metropola i taj se miris širi okolo, odnosno ne izlazi se iz rezidencija i ne ostvaruju nikakvi kontakti koji bi mogli da budu od koristi za javni interes građana Srbije“.

„Moja plata je bila, recimo, nešto više od 4.000 evra, a ambasador Italije, u istoj toj zemlji, primao je 20.000 evra, dok je, recimo, ambasador Albanije imao platu oko 10.000 evra“, kaže za Danas jedan bivši ambasador. On objašnjava da je na tu platu dobijao svega 350 evra za porodicu, suprugu i dvoje dece, naglašavajući da je supruga morala da zamrzne radni odnos, te je u neku ruku bila oštećena boravkom u toj državi.

Iako Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da se na osnovu indeksa UN utvrđuje osnovica za uvećane troškove života za svaku zemlju pojedinačno, naši sagovornici sumnjaju da se to ne radi po striktnim pravilima.

„Pored ove naknade, naše diplomate polažu pravo i na naknadu za izdržavanje članova porodice – 15 odsto osnovice za uvećane troškove života za prvog člana porodice, i po 10 odsto za svakog sledećeg člana“ navodi MIP.

Danasovi diplomatski izvori objašnjavaju da se te osnovice kreću od 450, 500 do 800 evra, pa je onda očigledno da za članove porodice naknada iznosi vrlo malo. U mnogim državama predstavnici Srbije sami snose troškove svog i lečenja porodice, ali i eventualnog školovanja dece.

Iznos po dogovoru

„Događalo se i da ambasadori, u direktnim dogovorima sa šefovima diplomatija, povećavaju sebi plate“, navode Danasovi sagovornici primer nelogičnosti u radu srpske diplomatije.