Hteli, započeli, stali

„Slušati 'How to Dismantle an Atomic Bomb' danas je prilično iritirajuće“, priznao je frontmen U2 u jednom skorašnjem intervjuu, potvrđujući i da je relativno loša prodaja „No Line on the Horizon“ iz 2009. (pet miliona kopija) za bend bila frustrirajuća. Iako su prihodi od turneja u novom milenijumu obarali sve rekorde, irske superzvezde nisu bile u potpunosti zadovoljne jer pomenuti albumi nisu imali više od 3-4 dobre pesme, što je dobrim delom bilo i posledica (pre)čestih stilskih zaokreta (jasno vidljivih kad se „The Joshua Tree“ uporedi sa „Achtung Baby“ ili „Pop“, na primer) koji su doveli do toga da su U2 u jednom trenutku postali pomalo dezorijentisani. Tražeći formulu koja će ih vratiti na pravi put, pre dve godine su počeli sa istraživanjem sopstvenih korena, inspirišući se i u tematskom i muzičkom pogledu boljom prošlosti, poklanjajući posebnu pažnju okolnostima koje su uticale na njihovo sazrevanje i odluku da počnu profesionalno da se bave muzikom.

Možda bi ovakav pristup i doveo do odličnog rezultata da ih u jednom trenutku – po svemu sudeći – nije počeo grickati crv sumnje da u godini 2014. fanovi neće moći da „svare“ povratak ogoljenom post-pank zvuku karakterističnom za album „Boy“ (1980), pa su u pomoć pozvali Pola Epvorta (producenta Adel, Coldplay, Bruna Marsa i dr.), Brajana Bartona (The Black Keys), Rajana Tedera (Bijonse, One Direction), Diklena Gafnija (Rijana) i Flada (jedini stari saradnik benda) koji bez sumnje poznaju ukus publike i umeju da naprave hitove. Predugo porađanje „Songs…“ i veliki broj babica koje su istom prisustvovale ukazuju da se bend ozbiljno mučio u pokušajima da ideje pretoči u dobre pesme, zaboravljajući da najbolja dela nastaju spontano, a ne onda kada ih sebi postavite kao cilj.

Konačno, jedanaest kompozicija je prošle sedmice postavljeno na Eplov „oblak“, od kojih tri središnje, vrlo dobre „Volcano“, „Raised By Wolves“ i „Cedarwood Road“ svedoče o polaznoj, a potom odbačenoj ideji benda o „povratku formi“, koja je svoje mesto ustupila ziheraškom pristupu „haj'mo saund koji je u trendu“ najviše oličenom u pesmama „Every Breaking Wave“ (koju su mogli napisati i The Killers), „Song For Someone“ (tipični Coldplay), „California“ (Arcade Fire) i „Iris “ (kooperacija The Editors i samih U2 iz vremena „…Atomic Bomb“). Tako je bend sebe doveo u nepotrebnu i skoro paradoksalnu situaciju da „kopira“ grupe kojima je bio (i još uvek je) uzor, umesto da – rasterećen potrebe da ikome išta dokazuje – snimi album u maniru svojih prvih radova, ako je već bio doneo odluku da teme pesama budu iz godina kada su ovi radovi i nastali.

A te teme nije da nisu interesantne: počev od prisustva koncertu benda The Ramones koji je Bona podstakao da uzme gitaru u ruke – energična, rifovima nabijena „The Miracle (Of Joey Ramone)“, preko odrastanja na opasnim irskim ulicama sedamdesetih („Raised By Wolves“ je o bombaškim napadima IRA-e u Dablinu) i detinjstva obeleženog ranom smrću majke („Iris“), do upoznavanja sa devojkom koja će mu postati žena („Song for Someone“) i fasciniranosti Džoom Stramerom zbog načina na koji je ispoljavao svoj bunt (disko-pank „This Is Where You Can Reach Me Now“). Interesantno je da jedino balada „Sleep Like a Baby Tonight“ nije tematski vezana za sedamdesete/osamdesete i pri tome jedina ne podseća na neku od pesama koju su U2 već snimili: pulsirajući sintisajzeri Brajana Bartona vešto uklopljeni sa Edžovom distorziranom gitarom daju dovoljno prostora Bonovom falsetu da se istakne na ne baš potpuno jasnim stihovima „Hope is where the door is, When the church is where the war is“. I pored čudne lirike, radi se o najboljoj pesmi na albumu.

Sve u svemu, „Songs of Innocence“ nije napravio značajan odmak od prethodnika, što će reći i na njemu se nalaze tri-četiri dobre pesme i ostatak kojeg se ni bend neće sećati za koju godinu. Neko će reći da ni to nije loš rezultat, ali preovlađujući utisak je da su U2 propustili veliku šansu da stvari poguraju u pravom smeru. A pitanje je i da li su imali motiv da posao uspešno privedu kraju: Epl je pokrio sve troškove, na pragu je nova turneja i novi rekordni profiti, odnosno nastavak života na visokoj nozi, nedostupnog običnim smrtnicima. U takvim okolnostima za pohvalu je što su se i ovoliko potrudili. Ocena: 6/10