Svaki period u životu ima svoje želje

Na koncertu u Beogradu bend će podsetiti sve ljubitelje svoje muzike, po poslednji put, na najveće hitove: „Nah neh nah“, „Johnny“, „Just A Friend Of Mine“, „Don’t Cry For Louie“, „Puerto Rico“ u originalnom aranžmanu iz 90-ih, kada je ovaj bend i doživeo svetsku popularnost.

U Beograd stižete u okviru oproštajne turneje vaše grupe Vaya Con Dios. Sigurno je da ćete nakon završetak turneje imati više vremena za sebe. Kako negujete vašu unutrašnju stranu ličnosti?

Čitam mnogo, obožavam čitanje. S vremena na vreme idem da gledam filmove. Moram da primetim kako mnogi filmovi danas nisu toliko dobri, ali kada čujem za neki koji jeste volim da ga pogledam. I putujem. Mnogo. Kada mogu da odem i vidim stvari koje nikada videla nisam, odmah koristim tu priliku. Mnogo putujem.

Koje su najinteresantnije destinacije koje ste posetili?

Mislim da je svaka destinacija interesantna. Provela sam mesec dana u Turskoj, obilazeći i mesta na kojima nema turista. Bilo je to divno iskustvo. Shvatila sam da je to prelepa zemlja. Velika, sa velikim jezerima, morem, planinama. Bila sam i na Madagaskaru, i mislim da je to najlepše mesto koje sam obišla. Bila sam u Indoneziji, Africi. Kada god mogu, pakujem kofere i idem.

Koliko imate vremena da pratite aktuelnu muzičku scenu? Slušate li nove izvođače?

Ne slušam više toliko muziku. Slušam je uglavnom u kolima, i tada slušam radio. Tako čujem mnoge nove stvari. Imam i ajped i pratim šta se tamo preporučuje. Moram da kažem da nisam mnogo impresionirana i žao mi je zbog toga. Većina tih stvari, a tako je i u vizuelnoj umetnosti, vraća se u prošlost. Autori koriste brutalno kidanje delova iz prošlosti na neki novi način. Nema mnogo novih stvari koje su me inspirisale. Kada slušam muziku, ili biram klasiku, ili izvlačim svoje stare ploče Boba Dilana. Volim da slušam njegove ranije pesme, volim te tekstove, energiju, njegov pogled na svet koji nije besmislen. On vidi stvari onakvim kakve one jesu.

Da li ste imali priliku da ga upoznate?

Ne baš. Nemam želju da upoznajem ljude čijem se delu divim jer često nalazim velike razlike između toga ko je ta osoba i šta predstavlja njegova umetnost. Nisam toliko zainteresovana za upoznavanje ljudi zato što mi se sviđaju njihove slike, zato što volim njihovu muziku… Ako volim njihovu muziku, kupiću njihov album i zadovoljna sam time.

To onda znači da postoji razlika između vas i onoga što predstavlja Vaya Con Dios?

Postoji razlika, i to je jedan od razloga zbog kojih krećem na oproštajnu turneju. Znate, imam šezdeset godina. Još uvek sam ista osoba, ali više nemam iste želje kao kada sam imala trideset. Zato više ne mogu da pevam iste pesme koje sam pevala kao mlada, jer su to bile pesme o snovima koje sam imala tada, a ne o ovim sadašnjim. Vremenom ostarite, ne očekujete od života ono što ste želeli kada ste imali dvadeset, trideset ili četrdeset godina. Svaki period u životu ima svoje želje.

Često govorite o knjigama. Koji su to naslovi koji su vam promenili život?

Sartr mi je promenio život kada sam imala trinaest godina. Devojka koja je tada živela iznad nas bila je malo starija i stalno je čitala knjige. Jednog dana mi je rekla: „Pročitaj ovo“, i tako sam pročitala sam „Zid“. To mi je promenilo život. Mogla sam da osetim kako u mojoj porodici, u mom okruženju, sve teče glatko, ništa se ne dešava. To je bio period nakon rata, kada ljudi žele da sve bude mirno jer su imali dosta muke pre toga. Sve je bilo po pravilima, ustaljeno, sve ste radili na isti način. Mogla sam da osetim da se život ne sastoji samo od toga, već da postoji nešto mnogo više. Kada sam pročitala äZidô, uvidela sam da ništa nije kao što izgleda. Tu su i mnoge druge knjige koje su promenile moj pogled na život, na svet, na ljude.

Šta čitate sada?

Čitam jednu knjigu Rožea Martena di Gara, francuskog pisca, koja sada može da se pronađe samo u antikvarnicama, u radnjama gde prodaju polovne knjige. Reč je o seriji knjiga äTibooviô koja govori o dva brata. Počinje pre Prvog svetskog rata. Ti opisi, psihologija likova je neverovatna, kao i opis situacije pre Prvog svetskog rata. I znate šta je zastrašujuće? To što svi opisi, sve što je opisano u društvu, podseća na naše vreme. Tako da sam malo uplašena kada je u pitanju ono što budućnost nosi. Nisam sigurna da će ovo primirje trajati zauvek.

Ulaznice po ceni od 3.800 i 3.300 dinara za parter (sedenje), 1.700 dinara (stajanje) i 2.400 i 2.600 dinara za tribine, od danas se mogu kupiti na svim prodajnim mestima Eventima, biletarnici Kombank arene i putem sajta www.kombankarena.com i www.eventim.rs.