Posle odbrane titule u Svetskoj ligi i plasmana na Olimpijske igre 2016. godine najbolji vaterpolisti Srbije ne moraju ništa više da naprave do kraja sezone, ali oni ne bi bili rođeni šampioni kada ne bi probali da odnesu trofej i sa planetarnog šampionata u Kazanju, gde su stigli do večerašnjeg polufinala sa starim poznanikom Italijom.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Devetnaest puta su „delfini“ i „azuri“ naletali jedni na druge na takmičenjima iz kategorije velikih, uz čak 14 pobeda naše ekipe. Međutim, dva trijumfa protivnika imaju posebno mesto u dugoj istoriji ovih duela. Italijani su uz neskrivenu pomoć sudija dobili finale SP u Šangaju, pre pet leta, da bi godinu dana kasnije slavili čistu i čestitu pobedu u polufinalu Olimpijskih igara u Londonu.
– London nam je mnogo više značio. Bili su bolji. Ali, utakmica u Šangaju nije imala veze sa sportom. Znamo i šta nas sada čeka. Postoje mnoge stvari u bazenu i pored njega na koje moramo ostati imuni, kako bi naš kvalitet, igra i voljni momenat došli do izražaja. Ova šampionska generacija navikla je da igra u takvim okolnostima i ume sportski da uzvrati na spoljne uticaje – podseća Filip Filipović na „tegove“ oko nogu koje naši vaterpolisti po pravilu nose u duelima sa zemljom velikog uticaja u međunarodnim vaterpolo forumima.
Zvanično najbolji igrač sveta u prošloj godini pozabavio se i nemalim igračkim kvalitetima rivala, kojima je u četvrtfinalu potopljen svetski prvak Mađarska.
– Svakako moramo da iskoristimo to što nemaju levorukog igrača. Pokretljivi su, dosta strpljiviji u napadu, čekaju igrača više. U tome su baš dobri. Mi moramo da budemo besprekorni i hladne glave prvo pobedimo sebe. Ovakve utakmice ne odlučuje samo kvalitet, već i niz drugih okolnosti. Mi smo uradili korak više u odnosu na prethodno SP u Barseloni. Bilo bi glupo da dva puta padnemo na isti način. Da sumiram, mislim da možemo do finala.
Mlađi Sava Ranđelović ukazuje na opasnost od trojice italijanskih igrača.
– Centar Ikardi, Đorđeti i Filjoli zaslužuju posebnu pažnju i tretman. Inače, veći pritisak je na njihovoj strani, jer im pobeda donosi olimpijsku vizu. Mi smo sa te strane rasterećeni, ali hoćemo da damo sve od sebe i napadnemo zlato.
Centri se po prirodi posla najviše „tuku“ u vodi, a prekaljeni sidraš Slobodan Nikić ovog puta očekuje još žešću i prljaviju bitku za svaku loptu i poziciju za šut.
– Sudije im često tolerišu grubosti preko svake mere, ali ne smemo reagovati na to. Bilo bi dobro da efikasno otvorimo utakmicu i steknemo prednost. Pijetlović i ja ćemo morati muški da se borimo za dobre pozicije, kako bismo omogućili našim odličnim šuterima da dođu od izražaja.
Miloš Ćuk je u polufinalu očekivao Mađarsku, ali misli da eliminacija večitog rivala Srbije nije olakšala posao njemu i saigračima.
– Znamo kako će da igraju, oštro i sa provokacijama, kako bi nam skrenuli misli i energiju sa događaja u bazenu. Samo, Srbija je jaka. U svakom smislu. Spremni smo da sve izdržimo – uverava naš reprezentativac.
Preporođena Grčka na moćnu Hrvatsku
I drugi polufinalni par sluti veliku borbu i atraktivan vaterpolo, s obzirom na to da će jedni na druge udariti preporođena Grčka i moćna Hrvatska. Potomci Helena, predvođeni srpskim stručnjakom Draganom Andrićem i legendarnim Teodorosom Hadžiteodoruom, imaju priliku da stave tek petu medalju u „džep“, posle jedne bronze na SP 2005, dva treća mesta u Svetskoj ligi i jednog srebra u Svetskom kupu, dok olimpijski prvak iz Londona 2012, sa starim trenerskim vukom Ratkom Rudićem na klupi, sanja drugu planetarnu krunu u svojoj istoriji, posle trijumfa na SP 2007. Ovaj meč zakazan je za 19.15.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
