Zemunski mali umetnički centar (ZMUC), danas će patetičnom žurkom biti zatvoren, nakon deset godina povremenog rada u prostoru na Zemunskom keju. Dosadašnji “salonski komunisti” čiji je logo srp i golf palica, širom sveta poznati po radnom vremenu “kako kad”, preko noći će se preobraziti u “salonske kapitaliste”.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }
Pošto je prostor za visoku rentu iznajmljen bogatim Arapima, ZMUC Radionica se iz Zemuna na Dunavu seli u Beograd na vodi.
ZMUC proizvodnja će biti nastavljena u Magacinu u Kraljevića Marka, jedinom prostoru koji je Sekretarijat za kulturu Beograda namenio nezavisnoj kulturnoj sceni, a kojim upravlja Asocijacija NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije).
Tokom deset godina rada u prostoru na Zemunskom keju organizovane su izložbe, koncerati i programi Umetnici kuvaju ponedeljkom, kao i Festival besmislenih veština, letnji takmičarski festival koji je održan na jesen, socijalna podrška umetnicima i organizacijama putem aukcija i Razmene odeće na inicijativu TKV.
Prema saopštenju centra, donatorskom konferencijom pomogli su Ilegalnim poslastičarima da odu u Šangaj, ali i Ivanu Tobiću da se spase zatvora- sve to od 2005. godine dok su radikali vladali celim Zemunom a sad samo Srbijom.
Kako navode, model funkcionisanja iz dobrovoljnih priloga, preuzet od “Anarhije Blok 45”, finansirao je sva ta druženja koja nisu bila umetnički događaji već rađanje novih prijateljstava i komunikacija saosećanja.
– Govorili su nam da smo pankeri, anarhisti, narodnjaci, fašisti i ljudskopravaši…
Bili smo mali prostor sa velikom publikom, umetničkom, biciklističkom i komšijskom- navode iz Zemunskog malog umetičkog centra.
Pred svoju oproštajnu žurku Zemunu, oni podsećaju javnost na svoje neuspele projekte, kao što su: ploveća skulptura puštena u Dunav na Zemunskom keju koja je potonula već negde kod Ratnog ostrva i umetnički rezidencijalni centar “Kuća Bosnića” u Reževićima, čija je namena odmah po otvaranju 30. juna 2014. godine preinačena.
S obzirom na to da su i sedište Debelih biciklista, iz ovog malog umetničkog centra je krenula akcija zaustavljanja automobilskog saobraćaja na keju, podržana od komšiluka i beogradskih biciklista.
Imali su podršku Sekretrijata za dečju zaštitu, Fondacije Trag, Ministarstva kulture Srbije, Evropske kulturna fondacija (ECF), Norveške ambasada i nikada Opštine Zemun.
Kako kažu, opština ih nije volela, ali su ih voleli Bora Iljovski i Saša Marković Mikrob.
Kuriozitetom smatraju što ih je u jednom projektu podržalo i Ministarstvo kulture, omladine i sporta Republike Albanije – pismom podrške Mobilnim rezidencijama / Pokretnim kolonijama koji tri organizacije na “Z” (ZMUC, Zeta Centar i Za Druga) razvijaju od 2012. godine u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji.
– Krajnji cilj je otvaranje više rezidencijalnih centara u sve tri države, kako bi se umetnicima olakšalo prelaženje balkanskih granica i promena sredine, a dugoročni – iznalaženje sredstava za hedonistički program “godišnji odmor umetnika i radnika u kulturi”- navodi se u saopštenju Centra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
