U prvom gradu u Srbiji koji je započeo povećavanje elektroenergetske efikasnosti, Šapcu, gradska uprava pripremila je i projekat za izgradnju toplane koja bi koristila biomasu, a delom bi je finansirala KVf banka. Time bi se znatno smanjili troškovi za energente, a prihode bi ostvarivali i zemljoradnici od prodaje biomase koja se sada baca ili spaljuje.
Jedno od mogućih rešenja je korišćenje švedske energetske vrbe (salix viminalis). S obzirom da je poreklom iz zemlje gde je grejanje stalna stavka, i gde je osam do devet meseci grejna sezona, njena upotreba se potvrdila u praksi. Zasađene su ogromne plantaže koje daju visoke prinose, pa su konstruisani i specijalni kombajni čija cene ide do 400.000 evra.
– To je biljka koja ima izuzetan prirast, čak tri centimetra dnevno. Za godinu izraste do tri metra, a posle tri godine i petnaestak metara. Energetska vrednost je neverovatnih 4.900 kilokalorija, kao ugalj, ili kao pola litra nafte, dok je, poređenja radi, energetska vrednost hrasta 2.500 kilokalorija, kaže Gojko Cvetković, diplomirani mašinski inženjer, i stručnjak sa dve specijalizacije iz elektroenergetske efikasnosti, nemačkog GTZ, i japanskog MAEKAVE. On objašnjava da se sa jednog hektara godišnje prosečno može dobiti 30 tona ovog drveta, a uz punu agrotehniku i preko stotinu tona.
– Ako je cena 40 evra po toni, onda je zarada znatno veća nego od klasičnih ratarskih kultura. Ono što olakšava čitav ovaj posao jeste da ovo drvo ne traži kvalitetno zemljište već se mogu koristiti obale i parlozi. Jedino je potrebno prve godine redovno zalivanje, a posle ne zahteva neku posebnu negu. Za hektar pod energetskom vrbom potrebno je oko 20.000 sadnica, a cena je evro za četiri sadnice. Značajno je i to što za ovu vrstu drveta ima tržišta jer postoji nekoliko centara za preradu peleta, koji se sve više koristi. Takođe, može se koristiti i za veće energetske kapacitete, toplane za pojedina naselja ili sela, kao što je to praksa u Švedskoj, kaže Cvetković. On napominje da ima više vrsta energetske vrbe: jor, terdis, inger… To govori da je veoma odomaćena i korišćena u Švedskoj.
Izuzetno je značajna i ekološka komponenta. Prema ispitivanjima u laboratoriji „Jugoinspekta“ ovo drvo ostavlja svega 0,2 odsto pepela, a ima minornu emisiju ugljen-dioksida. Poređenja radi za proizvodnju jednog megavatčasa sagoreli ugalj emituje 0,94 tone CO2, dok gas emituje 0,34 tone CO2. Da je pravo čudesno ekološko drvo švedska vrba potvrđuje podatak da sa jednog hektara ona proizvede daleko više kiseonika od šuma pod drugim drvećem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
