Kako će se okončati duboka kriza u Ukrajini, nemoguće je predvideti. Mi u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama činimo što možemo da obezbedimo miran prelazak na stabilniju demokratiju, i, konačno, primenu preko potrebnih reformi. A sporazum koji su sada postigli predsednik Viktor Janukovič i opozicija treba da stvori novu priliku za to.
Ukoliko sporazum ne bude poštovan, Ukrajina će nastaviti da klizi u haos i konflikt, što neće nikome biti u interesu. Zato je ukrajinska kriza evropska kriza. I, mada ne možemo da znamo kako će se kriza završiti, treba da budemo veoma jasni u vezi sa tim kako je počela. Godinama je Ukrajina težila bližem odnosu sa EU. Njeni lideri toplo su prihvatili obećanje o unapređenju veza u okviru Istočnog partnerstva EU i založili se za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa uspostavljanjem zone slobodne trgovine. Kada su ovi razgovori, koji su počeli tokom mandata prethodne ukrajinske vlade, okončani, sporazum su podržala sva četiri predsednika i 14 premijera koji su bili na funkcijama otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991.
Ali, dok su EU i Ukrajina rešavali preostala pitanja uoči samita Istočnog partnerstva u Viljnusu u novembru 2013, gde je Ukrajina trebalo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nešto se iznenada promenilo. Od avgusta ruski zvaničnici su otvoreno isticali cilj o uklanjanju Ukrajine sa kursa koji je izabrala. Pokrenuta je politička kampanja protiv sporazuma, a Kremlj je kombinovao ciljane sankcije s pretnjom strožim merama uperenim protiv ionako slabe ukrajinske ekonomije.
Ruski lideri su javno naveli da ukoliko Ukrajina potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa EU izgubiće takav sporazum sa Rusijom, a visoki nameti biće uvedeni na sve robe i usluge. Ozbiljan ekonomski pritisak, bilo je jasno, postaće otvoren ekonomski rat. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je popustio. Objašnjavajući liderima EU da nije spreman da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanja, jasno je predočio da je ruski uticaj odgovaran za njegovu odluku. To je pokrenulo niz događaja koji su sada rezultirali krvoprolićem i smrću na ulicama Kijeva. Za mnoge Ukrajince, Evropa je bila simbol nade u bolji život. Iznenada, oni su osetili da ih je izneverila politička elita koju su dugo doživljavali kao nepopravljivo korumpiranom.
Dakle, budimo jasni, pritisak Kremlja i kolebanje Janukovičeve administracije izazvali su aktuelnu krizu. Da je Janukovič odlučio da se odupre ruskom uticaju, Ukrajina bi se nesumnjivo suočila s teškoćama. Ali, uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i mogućnošću stabilne finansijske pomoći i podršku koju bi Međunarodni monetarni fond dao reformama, ruske mere ne bi bile održive. Naravno, reforme koje se zahtevaju od Ukrajine bile bi teške, ali ne teže od onoga što se tražilo od drugih bivših komunističkih država koje su videle svoju budućnost u i sa Evropom. Videlo bi se svetlo na kraju tunela, a Ukrajina bi prihvatanjem reformskog procesa bila doživljena kao odlučna i demokratska evropska država. Nasuprot tome, Janukovič je izabrao kratkoročnu strategiju usko se fokusirajući na sopstveni politički opstanak – strategiju koju su demonstranti sve više doživljavali kao igru prevare i izdaje. Kada je režim počeo da koristi silu da zauzda protivnike, nasilne opozicione grupe dobile su kredibilitet.
Sporazum o slobodnoj trgovini i sa Rusijom i sa EU svakako bi bio dobar za ukrajinsku ekonomiju, jer bi se na taj način dao podsticaj i ruskoj ekonomiji, uprkos često korišćenom, ali, zapravo, netačnom, argumentu, da bi roba iz EU preplavila Rusiju preko Ukrajine. Da li je iko ikada čuo Amerikance kako se žale da sporazum o slobodnoj trgovini između Meksika i EU podriva američku ekonomiju?
Rusija namerava da izgradi novi strateški bastion u formi evroazijske unije, i stiče se utisak da je odlučna da primora Ukrajinu da se pridruži. Iako javno gunđa o navodnom uticaju EU na Ukrajinu, Rusija, u stvari, brutalno primorava tu državu da napusti svoj put ka EU. To je izvor ove krize, činjenice govore same za sebe. Čak i u najboljem slučaju, vraćanje Ukrajine na dosadašnji kurs biće teško. Ruski pritisak i destabilizacija, kao i kriza izazvana na taj način, stvorili su nove pukotine u ukrajinskom društvu i naneli dodatnu štetu njenoj krhkoj ekonomije. A ta šteta može se jednoga dana preliti na Rusiju. Kremlju bi trebalo da bude u interesu da ima stabilno i reformski nastrojeno susedstvo, koje, kao i druge države, teži uspostavljanju bližeg odnosa sa EU.
Autor je ministar spoljnih poslova Švedske
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
