Nedeljama pred izbore u Turskoj nijedan politički akter nije bio prisutniji u javnosti od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. On je tokom mnogobrojnih televizijskih nastupa nastojao da pridobije podršku glasača za svoju viziju „nove Turske“ – države kojom će vladati islamistička Partija pravde i razvoja (AKP) sa svemoćnim predsednikom na čelu. Međutim, ta vizija je raspršena 7. juna. Tek nakon tri dana i 22 sata predsednik Turske se vratio u televizijski program i prokomentarisao poraz.
„Svi moraju da poštuju volju naroda. Apelujem na sve stranke da mirno razmisle i preuzmu odgovornost za budućnost zemlje“, rekao je tada Erdogan. Ta budućnost je, međutim, neizvesna, s obzirom da AKP i tri glavne opozicione partije vode teške pregovore o formiranju koalicione vlade s ciljem da izbegnu ponovno raspisivanje izbora, piše Kriščen sajens monitor.
AKP je na izborima u nedelju osvojila 41 odsto glasova, dok joj je na izborima 2011. poverenje poklonilo gotovo 50 odsto glasača. Ključni faktor koji je doveo do ovakve promene na političkoj sceni Turske jesu Kurdi, koji su prešli izborni prag od deset odsto i obezbedili više od 13 odsto glasova. Na taj način su prvi put u istoriji stekli uslove za ulazak u parlament. Uspeh su ostvarili pod zastavom Narodne demokratske partije (HDP), koja je izbornu kampanju zasnovala na liberalnoj platformi i zalagala se za jednaka prava za manjine.
Erdogan je, inače, kao premijer u početku uživao podršku mnogih Kurda, koji su poštovali njegove napore za pokretanje mirovnog procesa. Taj proces je, međutim, obustavljen, te je veliki broj Kurda počeo da sumnja u Erdoganove namere, naročito posle njegovih nedavnih izjava kojima je negirao postojanje „kurdskog problema“. Ima i onih koji svoj glas nisu dali AKP-u zato što smatraju da je Kurdima dala previše ustupaka.
Analitičari smatraju da je pad AKP na izborima uglavnom rezultat Erdoganove želje za većom vlašću. „Dosta govori činjenica da su sve tri opozicione stranke svoju kampanju zasnovale na odbacivanju konsolidacije vlasti u okviru predsedničkog sistema. Te partije nemaju zajednički stav ni prema jednom pitanju osim da treba obustaviti predsednički sistem“, izjavio je Nat Šenkan, turski stručnjak u Kući slobode u Vašingtonu.
Analitičari loš izborni rezultat AKP-a pripisuju slabom ekonomskom rastu i velikoj stopi nezaposlenosti u zemlji. Ozgur Unluhisarčikli, direktor kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda u Ankari, smatra da je AKP-u istrgnut argument iz ruku da je ona partija ekonomske stabilnosti. „Narod zna da u poslednje vreme kupovna moć slabi. A u odsustvu ekonomskog rasta i prosperiteta, korupcija postaje važno pitanje za glasače“, kaže Unluhisarčikli.
Demokratija ili ne
„Ovo je prelomni trenutak u Turskoj. Pokazuje da narod, a naročito omladina, počinje da se priklanja pravilima igre koja važe u parlamentarnoj demokratiji“, ocenjuje Ema Sinkler-Veb, istražiteljka Hjuman rajts voča u Istanbulu. Ali Henri Barki, specijalista za Tursku na Univerzitetu Lehigh u Pensilvaniji, tvrdi da izborni rezultat možda može da osujeti Erdoganove predsedničke ambicije, ali ne i njegov način vladanja. „Nema šanse da je tu ideja o demokratiji. Neki turski građani su se priklonili HDP-u samo iz jednog razloga – da zaustave Erdogana, ali ne mora da znači da su ti oni demokrate“, ističe Barki.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
