Evropski saveznici brane Vašington, Kremlj uzdržan

Poziv saudijskog kralja Abdalaha SAD da napadnu Iran, koji je, navodno, dobio od Severne Koreje veoma sofisticirane rakete, nimalo laskave opaske o svetskim liderima i druga dokumenta koja je u nedelju počeo da objavljuje Vikiliks i još pet svetskih listova, izazvale su u prvi mah veliko iznenađenje, a posledice su nepredvidive.

Nakon prvih dokumenata koje je Vikiliks u julu objavio o Avganistanu i u oktobru o Iraku, sa ne preterano značajnim otkrićima, novoobjavljene depeše Stejt departmenta bacaju novo svetlo na diplomatiju iza kulisa. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je čak izrazio bojazan od „11. septembra u svetskoj diplomatiji“. Njegov sunarodnik i saradnik, ministar odbrane u Vladi u Rimu Ignazio la Rusa je relativizovao značaj tih dokumenata ocenjujući da je reč o „jadnim naklapanjima“ koja su karakteristična za žutu štampu. Slično je reagovao i italijanski premijer Silvio Berluskoni, koji se, prema navodima medija u toj državi, glasno nasmejao kada je čuo da se u depešama tvrdi da je „fizički i politički slab lider, odan kasnim noćnim zabavama“.

London je osudio „svako neovlašćeno objavljivanje informacija“ što bi moglo da „dovede u opasnost nacionalnu bezbednost“. Francuska je takođe pružila punu podršku američkoj administraciji i upozorila da objavljivanje poverljivih dokumenata predstavlja „pretnju“ za „demokratsku vlast i suverenitet“. – Podržavamo američku administraciju u želji da se izbegne ono što utiče ne samo na organe vlasti, na kvalitet njihovog rada već i što dovodi u opasnost muškarce i žene koji su bili u službi zemlje“, izjavio je portparol Vlade u Parizu Fransoa Baroen.

Šef belgijske diplomatije Stiven Vanaker je rekao da SAD „idu predaleko“ kad od svojih diplomata traže da se bave špijunažom. – Mešanje diplomatskog rada i špijunaže predstavlja zabrinjavajuću pojavu – ocenio je on.

Kremlj nije reagovao na depeše u kojima se ruski predsednik Dmitrij Medvedev poredi s Robinom, a premijer Vladimir Putin s Betmenom, što predstavlja aluziju na navodni podređeni položaj šefa države. S druge strane, moskovski list Komersant ocenjuje da američke diplomate ne „štede na izrazima“ i da su „veoma zainteresovane za osobenosti međusobnih odnosa Medvedeva i Putina“. – Objavljena dokumenta pokazuju da se Vašington prema Medvedevu odnosi s više simpatija nego prema Putinu, ali i da potonjeg zvaničnika smatra uticajnijim – piše Komersant.

Kada je reč o reakcijama islamskih država, ministarstva spoljnih poslova su izrekla oštre kritike na račun Vikiliksa. – Osuđujemo neodgovorno objavljivanje poverljivih zvaničnih dokumenata – rekao je portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova Abdul Basit, komentarišući navode da bi visoko obogaćeni uranijum u Pakistanu iz nuklearnog programa mogao da se preusmeri na proizvodnju nuklearnog oružja.

Američki ambasador u Pakistanu Kameron Manter u uvodniku pakistanskog lista Njuz na engleskom jeziku takođe je kritikovao objavljivanje dokumenata. – Ne mogu da garantujem autentičnost ijednog od ovih dokumenata“, rekao je Manter, ističući da SAD „duboko žale zbog objavljivanja svake informacije koja je trebalo da bude poverljiva i da osuđuju taj potez“.

Uprkos kritikama na račun predsednika Avganistana Hamida Karzaija, koji se u jednom od dokumenata opisuje kao „slab lider“, njegov portparol Vahid Omer kazao je da takve tvrdnje neće ugroziti strateške odnose Kabula i Vašingtona. On je, takođe, izjavio da avganistanske službe nastavljaju da proučavaju depeše.

Dobri poznavaoci prilika ocenjuju da bi Saudijska Arabija mogla da se „nađe u veoma neprijatnoj situaciji“, pre svega zbog navoda o iranskom nuklearnom programu. Kao argument za to ističu da se u objavljenim depešama tvrdi da je saudijski kralj Abdulah u više navrata tražio od SAD da pokrenu vojnu akciju protiv Teherana kako bi se „odsekla glava zmiji“. Agencija Frans pres tvrdi da bi te informacije mogle da izazovu nove tenzije u regionu. Nasuprot tome, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da odnosi njegove države sa susedima neće biti ugroženi.

– Mi ne pridajemo nikakvu važnost tim dokumentima. To nema pravnu težinu. Iran i države u regionu su prijatelji. Takvi mutni poslovi nemaju nikakav uticaj na odnose između susednih zemalja – rekao je Ahmadinedžad na konferenciji za novinare. Iranski predsednik je objavljivanje poverljivih dokumenata nazvao organizovanom akcijom SAD kako bi izazvale problem između Irana i njegovih arapskih suseda. – Neki delovi američke vlade su proizveli ta dokumenta. Mi ne mislimo da je ova informacija procurila. Mislimo da je bilo organizacije da se ona objavi, na redovnoj bazi, i da Amerikanci imaju političke ciljeve“, istakao je Ahmadinedžad.

Analitičari podsećaju da su američke diplomate prethodnih dana pokušale da ograniče štetu i upozorile više zemalja kako bi se pripremile za objavljivanje poverljivih informacija. Vikiliks je na optužbe odgovorio tvrdnjama da je želeo da istakne kontradiktornost“ između američkog zvaničnog stava i „onoga šta se govori iza zatvorenih vrata“.

Hakerski napad

Stokholm – Švedska kompanija koja obezbeđuje serverski prostor za Vikiliks potvrdila je juče da je ovaj vebsajt bio izložen hakerskom napadu pre nego što je objavio više hiljada poverljivih dokumenata američkih diplomata. Direktor internet provajdera „Bahnhof“ Jan Karlung izjavio je da Vikiliks nije koristio servere švedske kompanije za objavljivanje dokumenata u nedelju, ali da tragovi napada mogu da se vide na drugim serverima, preneo je AP. Karlung je rekao da je sprečavanje napada počelo u nedelju posle podne i da je prestalo u večernjim satima, a da nije poznato odakle je napad došao. Tanjug

Poljska, Češka i Slovačka smirene

Varšava – Vlasti u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj ne uzbuđuje objavljivanje depeša iz američkih ambasada u njihovim zemljama na sajtu Vikiliks. Među 250.000 depeša i dokumenata iz američkog Stejt departmenta koje je objavio Vikiliks, nalazi se 970 depeša iz Poljske uglavnom iz perioda između 2005. i 2009, kad su Vašington i Varšava pregovarali o tome da se u Poljskoj razmeste rakete presretači u okviru američkog antiraketnog štita. – Već smo se navikli da depeše cure. Mislim da Biro za nacionalnu bezbednost to prati, ali nema nekih posebnih priprema ni dežurstava – kazao je savetnik poljskog predsednika Tomaš Nalenč. Beta

Bela kuća: Napad na SAD

Vašington – Predsednik SAD Barak Obama veoma je „nezadovoljan“ zbog objavljivanja poverljivih diplomatskih američkih dokumenata preko Vikiliksa, rekao je sinoć u Vašingtonu portparol predsednika Robert Gibs. „Možemo reći da je predsednik bio, najblaže rečeno, nezadovoljan kada je prošle nedelje obavešten o skorom objavljivanju“ 250.000 diplomatskih američkih dokumenata, kazao je Gibs. On je dodao da je Bela kuća ocenila da je objavljivanje američkih diplomatskih dokumenata „težak zločin“. Objavljivanje predstavlja „teško kršenja zakona i ozbiljnu pretnju za one koji vode našu spoljnu politiku i one koji u tome pomažu“, kazao je Gibs i dodao da su Vikiliks i oni koji šire te informacije „kriminalci“. Američka državna sekretarka Hilari Klinton ocenila je da je reč o napadu ne samo na SAD nego i na međunarodnu zajednicu. Ona je naglasila da se objavljivanjem stotine tajnih dokumenata narušava poverenje među državama. U prvoj izjavi nakon objavljivanja materijala, Klintonova je rekla da je Vikiliks delovao ilegalno. Prema njenim rečima administracija predsednika Obame „agresivno goni“ one koji su odgovorni za curenje dokumenata.