Hrišćanin Orban "brani Evropu"

 Deo izbeglica je u znak protesta protiv odluke da se pošalju u prihvatni centar legao na šine, dok su ostali udarali u prozore i vikali „Ne kamp, ne kamp“. Grupa koja je izašla iz voza se sukobila s policijom, nastojeći da se vrati u vagone.

Iako je policija ranije dozvolila izbeglicama da nakon dva dana uđu u stanicu Keleti u Budimpešti, vozova za Zapadnu Evropu nije bilo. Kako je saopšteno, međunarodni vozovi za Zapadnu Evropu su obustavljeni „na neodređeno vreme“. Mađarska namerava da pošalje vojsku na granicu sa Srbijom, kako bi zaustavila priliv izbeglica, a mađarski premijer Viktor Orban je juče izjavio da parlament u Budimpešti usvaja mere „koje će stvoriti novu pravnu situaciju na granici, strožu nego što je sada“ i da će one stupiti na snagu 15. septembra. Kako je naglasio, mere uključuju pooštrenje krivičnog zakona, te će za oštećenje žičane ograde koju je Mađarska podigla na svojoj granici sa Srbijom biti određena kazna do četiri godine zatvora. Osim toga, duž granice će biti raspoređene dodatne vojne snage. On je naglasio da niko ne može da napusti Mađarsku, a da pre toga ne bude registrovan.

Orban je na razgovorima u Briselu rekao da je kontrola granica „pitanje broj jedan“. „Mađari su puni strahova. Ljudi u Evropi su puni straha jer vide da evropski lideri, a među njima i premijeri, ne mogu da kontrolišu situaciju“, rekao je predsednik mađarske vlade. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom, na kojoj je, kako su izvestili dopisnici, bila napeta atmosfera, Orban je rekao da je migrantska kriza „problem Nemačke“. „Niko ne želi da ostane u Mađarskoj. Naš posao je samo da ih registrujemo“, izjavio je Orban.

On je u kolumni koju je juče objavio nemački list Frankfurter algemajne cajtung ukazao da je njegova zemlja „preplavljena“ izbeglicama koje „prete da osujete hrišćanske korene evropskog kontinenta“. „To je važno pitanje jer i Evropa i evropska kultura imaju hrišćanske korene. Ili zar nije već i samo po sebi alarmantno to što je evropska hrišćanska kultura jedva u poziciji da podupre evropske hrišćanske vrednosti?“, upitao je lider mađarske vlade.

Žan Aselborn, ministar spoljnih poslova Luksemburga, koji u okviru rotirajućeg predsedavanja predvodi EU i koji će predsedavati i na sastanku Unije o migrantskoj krizi 14. septembra, zatražio je da se otvori evropska agencija za izbeglice i da evropski zvaničnici budu raspoređeni po granicama u slučaju krize. On je takođe rekao da sve zemlje moraju da imaju kapacitete da prihvate izbeglice. „Vrednosti EU moraju da budu validne širom unije. Niko ne može da kaže 'mi ne želimo muslimane ili crnce' „, izjavio je Aselborn za nemački list Zidojče cajtung.

Nemačka, Italija i Francuska su u sredu zahtevale „poštenu raspodelu“ izbeglica u EU. Zakoni EU nalažu da se migranti registruju u prvoj državi članici u koju uđu. Međutim, mnogi od njih ne žele da se registruju u Mađarskoj, već žele da nastave put ka Nemačkoj i tamo zatraže azil. Stanica Keleti u Budimpešti je bila zatvorena za migrante u utorak i sredu, a tokom ta dva dana bilo je slučajeva njihovog sukobljavanja s policijom.

Oni su kupili karte pošto je Mađarska nakratko odustala od njihovog registrovanja i u ponedeljak dozvolila jednom broju ljudi da se ukrca u vozove za Beč i južnu Nemačku. Dopisnici javljaju da za sada nije poznato zašto su mađarske vlasti odlučile da juče ujutru puste migrante da uđu u stanicu. Mnogi su pokušali da uđu u krcati voz, koji bi po redu vožnje trebalo da ide za Minhen, ali kako su izvestili dopisnici, na stanici se spekulisalo da im neće biti dozvoljeno da uđu u Nemačku. Na oglasnoj tabli je stajalo obaveštenje da će karte za međunarodne vozove važiti za lokalne linije.

Broj migranata koji je ušao u Evropu dostigao je rekordni nivo, te je granice EU samo u julu prešlo 107.500 ljudi, dok Nemačka očekuje da do kraja godine dobije 800.000 zahteva za azil. Zbog ogromnog priliva izbeglica, među državama članicama EU je nastala napetost, kao i nesuglasice u vezi s migracionom politikom Unije. U sredu je u javnosti odjeknula vest o smrti 12 migranata, među kojima petoro dece, koji su se udavili u turskim vodama, nastojeći da dođu do Grčke. Fotografije tela trogodišnjeg dečaka koje je more izbacilo na plažu u blizini Bodruma, a koji se udavio zajedno s majkom i petogodišnjim bratom zapalile su medije i društvene mreže.

„Ako ove snažne slike mrtvog deteta iz Sirije koje je izbacilo more na plažu ne promeni stav Evrope prema izbeglicama, šta će onda?“ pitao je Indipendent u svom komentaru s naslovom „Nečije dete“. List je ubrzo nakon toga pokrenuo peticiju u kojem se zahteva da Britanija prihvati „svoj pravičan deo izbeglica“. Peticiju je za nekoliko sati potpisalo 10.000 ljudi. London se našao na udaru kritika zato što je prihvatio manji broj izbeglica od ostalih zemalja u odnosu na broj svojih stanovnika. List San, koji je ranije ove godine digao prašinu svojim poređenjem migranata sa bubašvabama, apelovao je na svojoj naslovnoj strani na britanskog premijera Dejvida Kamerona da deluje. „U pitanju je život ili smrt“, pisalo je na naslovnoj strani.

Potonuo čamac sa 70 ljudi

Kuala Lumpur – Malezijske vlasti su saopštile da se čamac s najmanje 70 migranata prevrnuo juče ujutru u blizini zapadnih obala zemlje. Zvaničnici malezijske mornarice su potvrdili smrt 14 ljudi – 13 žena i jednog muškarca. Najmanje 15 ljudi je spaseno. Pretpostavlja se da je reč o državljanima Indonezije. „Nismo sigurni da li su migranti pokušavali da dođu do Malezije ili je reč o nelegalnim migrantima koji su krenuli od Malezije“, rekao je Mohamad Alijas Hamdan, šef Malezijske pomorske agencije. Zvaničnici su izjavili da su angažovani brodovi i avion u potrazi za preživelima. Prema ranijim izveštajima, u čamcu je bilo sto ljudi.