Ivo Vajgl: Loš znak za susede

Vajgl ukazuje da je zajedno sa ostalim posrednicima iz EP, Ričardom Hovitom i Eduardom Kukanom, izrazio “duboku  zabrinutost zbog razvoja događaja u Skoplju i pozvao glavne političke partije u Makedoniji da zajedno rade u interesu naroda te države i ispune sve obaveze iz sporazuma iz Pržina, što je jedini način za prevazilaženje krize”.

Podsetimo, medijatori iz EP su u nedavnom saopštenju naveli kako su “i dalje otvoreni za raspravu s političkim liderima o načinima za prevazilaženje najnovijih zabrinjavajućih koraka unazad, kako bi se osigurala puna primena Sporazuma iz Pržina, u korist građana Makedonije”. Oni, takođe, smatraju da odluka predsednika Đorđa Ivanova o amnestiji 56 osoba protiv kojih su pokrenute istrage “potkopava vladavinu prava i povećava osećaj nekažnjivosti među onima koji su pod istragom tužilaštva i specijalnog tužioca”.

Dane Taleski, gostujući član Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, ocenjuje za Danas da je Makedonija “primer za region u smislu koliko će biti uspešna vladavina prava i demokratizacija”.

–  U celom regionu među glavnim problemima za razvoj demokratije su neodgovorne političke elite koji zloupotrebljavaju moć, razvijaju politički klijentelizam i korupciju, politizuju administraciju, kontrolišu državnu bezbednost i utiču na sudstvo i na medije. U Makedoniji taj sistem je ogoljen kao nigde drugde, posle objavljivanja prisluškivanih razgovora prošle godine. Specijalno javno tužilaštvo, nastalo iz Pržinskog ugovora, bori se da istraži politički kriminal i inicira pravnu odgovornost. Uspeh tog napora će odrediti da li će demokratija u Makedoniji biti unapređena ili ne.  I to je primer za celi region, da li su političke elite odgovorne pred zakonom ili imamo kulturu nekažnjivosti koja štiti korupciju i politički kriminal. Prvo vodi demokratiji, a drugo ka autoritarnim režimima, ocenjuje makedonski analitičar.
Jens Bastian, analitičar Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine, kaže za Danas da je Makedonija trenutno “suočena sa dve vrste nemira – onima unutar države, u kojima učestvuju njeni sopstveni građani i onima na granicama sa Grčkom gde izbeglice pokušavaju silom da ponovo otvore ograde”.

– Domaći protesti predstavljaju odraz dugotinjajuće frustracije koju stanovništvo oseća prema vladi. Postoje sličnosti sa masovnim protestima u Turskoj, Bosni i Bugarskoj. Što se uticaja nemira u Makedoniji na region tiče, politički protesti protiv korupcije vladinih zvaničnika, autokratskog ponašanja ministara, gnev zbog izuzetno teških socijalnih posledica ekonomske krize i frustriranost građana zbog zatvaranja medija široko su rasprostranjeni u regionu, konstatuje naš sagovornik.

Američki Volstrit žurnal ocenjuje da su tenzije u Makedoniji došle u “nezgodnom trenutku” za Evropsku uniju jer se taj blok oslanja na “malu bivšu jugoslovensku republiku da će preseći balkansku migrantsku rutu, koju je prošle godine koristilo hiljade izbeglica i migranata da dopre do severne Evrope”. U tom kontekstu, citiraju se izjave makedonskih analitičara da je “situacija u Makedoniji nepredvidiva i van kontrole”, kao i da je bila šokantna odluka predsednika države o amnestiji umešanih u skandal prisluškivanja jer je na taj način “ukinuta vladavina zakona, što može ozbiljno destabilizuje i onako nestabilnu situaciju”.

Svetski mediji takođe se osvrću na poruke zvaničnika EU, uključujući komesara za susedstvo i pregovore o proširenju Johanesa Hana da je potez Ivanova štetan za sve političke aktere, ali da najveću štetu nanosi građanima Makedonije.

 “Urušavanje demokratije”

Volstrit žurnal ističe da je Makedonija predstavljala “moćan primer demokratske tranzicije do prošle decenije, ali mnogi smatraju da je njena administracija u međuvremenu znatno pogoršana”. Kao ilustracija za to, navodi se nedavno objavljeni izveštaj američkog tink-tenka Fridom haus, u kojem se napominje da su “urušeni” mnogi aspekti liberalne demokratije, te da je “populistički nastrojena vladajuća elita” ugrozila sistem “provere i pozivanja na odgovornost”, te stav Reportera bez granica o urušavanju slobode medija.