Koji Atali? Bivši predsednik EBRD? Ne znam ja šta kaže Atali, ali Evropska centralna banka već štampa evre. Od izbijanja krize je odštampala 254,36 milijardi, a samo u roku od pet dana zaključno sa 18. novembrom 7,99 milijardi evra i evo piše da je to činila u svrhe monetarne politike – kaže za Danas Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ukoliko bi Evropska centralna banka nastavila da bez ograničenja štampa zajedničku evropsku valutu i kupuje obveznice prezaduženih evrodržava kad god je to potrebno, to bi bio „dosta katastrofičan scenario, apsolutno najgora varijanta“, kaže profesor Đukić, očito veliki pristalica nemačkih principa nezavisnog centralnog bankarstva.
– Tako misle dosta široki poslovni krugovi iz sfere finansija i industrije sa kojima ja komuniciram – kaže Đukić. On slično misli i o ideji da ECB štampa evrobondove, dakle zajedničke obveznice.
Tu se, prema njegovom mišljenju, spaja nespojivo, a alhemije nema. Dužnici se moraju suočiti sa svojim dugovima, banke moraju pribeći otpisivanju, a zatim se svi prihvatiti fiskalnog prilagođavanja, navodi Đukić.
– Bilo je to pogrešno čitanje znakova – rekla je juče nemačka kancelarka Angela Merkel pošto je objavila da se, suprotno tumačenjima medija, i na jučerašnjem sastanku sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i italijanskim premijerom Mariom Montijem odlučno usprotivila uvođenju evrobondova i daljoj upotrebi Evropske centralne banke suprotno nemačkim načelima o njenoj nezavisnosti. Sarkozi i Monti su je podržali. Dogovoreno je, saopštila su sva tri učesnika sastanka, da se radi na izmeni temeljnih ugovora EU na čemu je Nemačka i dosad insistirala, a naročito u delu koji se tiče ingerencije evropskih organa da kontrolišu budžetsku politiku članica evro-zone.
Nemačka je poslednjih dana pod najvećim mogućim pritiskom političara i levo orijentisanih ekonomista Francuske, ali i političara i viđenih ekonomista sa druge strane Atlantika i iz Velike Britanije. Dok su Nemci krpili prezadužene Grke, krpili su ih. Svojski. Sve do prebrojavanja krvnih zrnaca i dokaza o poreklu. Vokabularom koji bi ovde kod nas na Balkanu nesumnjivo spadao u takozvani govor mržnje. E sad su na red došli Nemci.
Pošto je nervoza i beskrupuloznost finansijskih tržišta opasno počela da se približava Francuskoj, koja se poslednjih dana zaduživala po kamatnoj stopi duplo većoj nego što plaćaju Nemci.
– Finansijska tržišta su razlike među članicama evrozone ranije potcenjivala, sad ih precenjuju – rekla je nemačka kancelarka.
Finansijski konsultant Nebojša Katić smatra da je Francuska prava meta aktuelnih tržišnih špekulacija koje su se obrušile čak i na sasvim budžetski i finansijski disciplinovanu Finsku. Pritisak na Nemce da odustanu od svoje naklonosti ka strogoj monetarnoj politici naročito je ojačao u sredu, kad nemačka država na finansijskom tržištu nije uspela da proda sve svoje obveznice.
U kolumni objavljenoj u francuskom listu Ekspres Žak Atali, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, podsetio je i Francuze i Nemce da su tokom proteklih sto godina čak četiri puta baš te dve države bile u moći da odluče o sudbini Evrope i da su se sva četiri puta odlučile za grom i pakao i njeno samoubistvo. „Danas ponovo Nemačka drži u svojim rukama oružje za kolektivno samoubistvo kontinenta najnaprednijeg na svetu“, kaže Atali i upozorava Nemce da će njihovo protivljenje ključnoj ulozi Evropske centralne banke u spasavanju evra voditi baš tome – evropskom samoubistvu.
ATALI: Berlin da se odrekne iluzija
Da bi shvatila kolika na njoj odgovornost leži, Nemačka mora da se odrekne svoje četiri iluzije, kaže Žak Atali i na isti način na koji su to Nemci činili Grcima, nabija Nemcima na nos po njemu netačna uverenja da su oni „dobar učenik Unije, koji odbija da plati za greške drugih“. Jer, to nije tačno, kaže Atali, nego je tačno da i nemački javni dug iznosi 82 odsto BDP-a, pa je praktično ravan francuskom, deset njenih banaka, i to sve državne, koje obezbeđuju 20 odsto kredita nemačkom nefinansijskom sektoru u veoma su lošoj poziciji. Nemačka demografska situacija je, kaže Atali, katastrofalna, tako da će 2060. biti manje Nemaca nego Francuza, 44 odsto njih će biti starije od 65 godina, prema 35 odsto u Francuskoj, što će stvoriti velike teškoće za vraćanje nemačkih dugova. Atali se poziva na jednu nedavnu švajcarsku studiju i tvrdi da ni budućnost nemačke industrije nije tako svetla kako misle Nemci: od 100 firmi najinovativnijih u svetu 11 su francuske, a samo četiri nemačke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
