– Ujedinjene nacije su upozorene da njihovi pregovori o budućnosti autonomnog oružja, odnosno „robota ubica“, previše sporo napreduju, te ta organizacija neće moći da spreči da ratovi robota postanu realnost. Lobiranje za uvođenje preventivne zabrane ovog oružja se intenzivira u Generalnoj skupštini UN , ali dogovor možda neće biti postignut dovoljno brzo da bi se sprečilo raspoređivanje ovih uređaja, piše Gardijan.
„Sada zapravo postoji opasnost da dođe do zastoja u procesu. Velika količina novca odlazi na razvoj tih uređaja i ljudi će želeti povraćaj svojih investicija. Ako ne bude uvedena preventivna zabrana na autonomno oružje visokog nivoa, kada jednom zao duh izađe iz boce, biće izuzetno teško da se on vrati“, kaže Kristof Hejns, specijalni izveštač UN za vanpravna pogubljenja, arbitrarna pogubljenja i pogubljenja po skraćenom postupku.
Posmatrači tvrde da Velika Britanija i SAD teže da ublaže sporazum tako da on podrazumeva samo tehnologiju u razvoju, što znači da se zabrana ne odnosi na oružje koje je stavljeno u praksu tokom debata. „Kina je htela da razgovara o 'postojećim i tehnologijama u razvoju'“, rekao je Noel Šarki, profesor veštačke inteligencije i robotike na Univerzitetu Šefild i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog oružja, koalicije stručnjaka za robote koji vode kampanju protiv upotrebe robota u vojne svrhe.
„Velika Britanija i SAD insistiraju da se razgovara samo o autonomnom oružju u domenu tehnologija u razvoju. Navodno razlog za to treba tražiti u strahovanju da ćemo mi želeti da zabranimo deo njihovog aktuelnog odbrambenog oružja kao što je Falanks i Gvozdena kupola. Međutim, ako razgovori potraju nekoliko godina, što izgleda da će biti slučaj, veliki deo oružja u vezi o kojem izražavamo zabrinutost biće već raspoređen i potencijalno upotrebljen“, kaže Šarki.
„Vlade i dalje testiraju autonomne sisteme oružja, na primer X49B, borbenu letelicu koja može sama da leti i već postoje ugovori za mnoštvo autonomnih helikoptera s puškama. Zato, ako na duži vremenski period zaglavimo u diskusiji o zabrani, onda će ono 'u razvoju' postati zabrinjavajuće“, upozorava Šarki.
Potpuno autonomno oružje još nije u upotrebi, ali su mnoga poluautonomna u razvoju. Jedno takvo oružje je južnokorejski stražarski robot SGR-1, koji patrolira na granici sa Severnom Korejom i detektuje uljeze na udaljenosti i do tri i po kilometara koristeći toplotne i svetlosne senzore. Roboti su naoružani automatskim puškama i uprkos tome što ih trenutno kontrolišu ljudi sa određene udaljenosti, oni navodno mogu samostalno da odlučuju da li će nekoga ubiti bez ljudske intervencije.
Izrael duž svojih granica s Pojasom Gaze raspoređuje oklopne kule s mašinskim puškama koje automatski ciljaju na uljeze. A britanski borbeni avion Taranis sam leti i može da identifikuje i locira neprijatelje.
Lobisti iz domena robotike i tehnologije u protekle dve godine su uputili nekoliko apela za uvođenje preventivne zabrane na ofanzivno autonomno oružje, uključujući pismo koje je poslato u julu i koje je potpisalo više od hiljadu stručnjaka iz domena veštačke inteligencije.
Šarki je više puta ponovio u UN da je opasno i pogrešno omogućavati da roboti odlučuju o ubijanju. „Ne smemo dozvoliti da mašina odlučuje o ubijanju i tačka. Nakon sastanka sa UN, Crvenim krstom, stručnjacima u domenu robotike i mnogim grupama iz civilnog društva, postigli smo opštu saglasnost da ovo oružje ne može biti u skladu sa zakonima ratova“, rekao je Šarki i naglasio da jedan od problema leži u tome što mašine ne mogu da razlikuju civilne i vojne mete jer za tako nešto ne postoji softver.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
