Lokalne vlasti da se dogovore sa strelcima

Tačno je, na nekim od lokacija gde strelci nisu dejstvovali, razlog je to što su nezadovoljni primanjima i to zbog dela u kome računaju na dodatna sredstva od lokalnih samouprava.

Moram da kažem da lokalne vlasti nemaju zakonsku obavezu da dodatno finansiraju strelce, ali se to godinama radilo, jer su sredstva koja prema budžetskom planu izdvaja Republički hidrometeorološki zavod skromna. Za šestomesečni period koji počinje 15. aprila, mi plaćamo 4.000 mesečno i to je iznos koji je ustaljen već nekoliko godina. Većina opština je sa strelcima postigla dogovor i dodatno ih stimuliše, oni su na to navikli, i problem se javi kada u opštinskim blagajnama nema dovoljno novca i ova stavka se ne predvidi – kaže u razgovoru za Danas Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada u RHMZ, i dodaje da je i on čuo kako neki od strelaca nisu zadovoljni primanjima.

Babić veruje kako će dogovor biti postignut i u sredinama gde je došlo do nesporazuma, poput Kosjerića, koji se pominje nakon što je tokom nevremena u nedelju dejstvovao manji broj od predviđenih strelaca.

– Imamo taj problem, pre mesec dana bio je prisutan i u Nišu, ali se tamo rešilo, očekujem da će i ovde i u Prokuplju. Takođe, mi smo u ovoj godini nabavili 2.650 raketa, ali vreme je ovog proleća nestabilno, imali smo 18 dana sa dejstvima, i utrošeno je više od 3.000 projektila, od kojih su jedan deo kupile i lokalne vlasti. Mi smo sada dobili deo arsenala iz 15 opština, očekujemo da ih još toliko kupi dodatne rakete, čime ćemo biti osposobljeni da branimo teritoriju i verovatno je da broj projektila neće biti problem – objašnjava Babić.

Prema njegovim rečima, sistem protivgradne odbrane postavljen je kao zaštita poljoprivredi, kao što je to svuda u svetu, osim u Kanadi, gde se brane i urbane sredine.

– Prema našim planovima, u Srbiji se brani oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a godina sa uspešnom odbranom smatra se ona u kojoj je stradalo manje od jednog procenta površina. U ovoj godini, prvi gradonosni oblaci naišli su u maju, kada je bilo pogođeno 9.600 hektara, dok je sa junskim nevremenom to dostiglo oko 15.000 hektara. Imali smo ukupno 18 dana sa dejstvima. Međutim, kolika je šteta, još se ne može proceniti, jer tek kada se voda povuče i kada opštinske komisije uđu u atare, znaće se sa koliko smo uspeha obavili posao – kaže Babić i dodaje da se u 70 odsto slučajeva domaći sistem uspešno izborio sa nepogodama, dok je u 30 odsto situacija priroda pokazala da je jača, što je na nivou svetskog proseka.

U Kosjeriću milionska šteta

Kosjerić – Nevreme koje je u nedelju po podne zahvatilo opštinu Kosjerić nanelo je, prema prvim procenama, štetu od više miliona evra, izjavio je predsednik opštine Milijan Stojanić. „Komisije su već drugi dan na terenu i do sada smo obišli 90 od oko 200 domaćinstava kojima je grad uništio ovogodišnji rod. Pored malinjaka, uništeni su voćnjaci, letina, ratarske kulture. Šteta se meri u milionima evra“, rekao je Stojanić.

On je najavio da danas očekuje tim iz Ministarstva poljoprivrede koji će raditi sa opštinskim službama i davati savete poljoprivrednicima šta dalje da rade u ovoj situaciji.

– Upućen je zahtev i Ministarstvu građevina za pomoć u mašinama, kako bi se sanirali putevi po selima koje je voda odnela. To je posebno značajno u onim delovima gde malina nije potpuno uništena, kako bi poljoprivrednici mogli da dođu do otkupnih mesta i predaju malinu – ističe Stojanić.

U Kosjeriću se u nedelju od ukupno predviđenih 11 lokacija, dejstvovalo sa šest protivgradnih stanica sa kojih je ispaljeno 20 raketa. To očigledno nije bilo dovoljno da se umanje posledice nevremena, zbog kojih je proglašena vanredna situacija u ovoj opštini. FoNet