Pritisak na Obamu za podelu Sirije

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Da i pored iznenadnog dogovora dve strane ne veruju mnogo jedna drugog nije ništa novo, ali potpuno uzbuđenje u tim odnosima nepoverenja izazvao je tekst Volstrit džornala u kome se tvrdi da ključni predstavnici američkih institucija sile Ešton Karter (Pentagon), DŽon Brenan (CIA) i DŽozef Danford (Komitet načelnika američke vojske) veruju da se DŽon Keri previše zaneo diplomatskim igrama s Lavrovim te da je za 27. februar utanačeno primirje samo ruska „zamka“ Amerikancima.

Navodno ova trojica vrše pritisak na Baraka Obamu da nastavi naoružavanje umerene sirijske opozicije i pojača ekonomske sankcije Rusiji, a najavili su i da će uskoro dostaviti razrađen plan B za Siriju. Takav plan spomenuo je ranije DŽon Keri za slučaj da dogovor o primirju ne uspe, a podrazumevao bi, najkraće rečeno, podelu Sirije. Oponenti glavnim sumnjivcima u ruske dobre namere veruju da će realizacija dogovorenog primirja biti odličan „test“ poverenja koje se može imati u Rusiju.

Volstrit džornal je od Pentagona, CIA i Generalštaba tražio detalje plana B, ostao je bez ikakvog odgovora.

U Moskvi su i inače na velikom oprezu, pošto tamošnji uostalom veoma brojni stručnjaci za Bliski istok , među kojima je naravno najglasniji Vladimir Žirinovski, smatraju da se američki predsednik Barak Obama upustio u igru sa primirjem iz unutarpolitičkih američkih predizbornih razloga, ali da on sa sigurnošću može računati na svoje saveznike na Bliskom istoku da će naći milion izgovora da to primirje krše. Uostalom, Žirinovski u sredu veče na ruskoj televiziji nije dobio nepodeljenu podršku, ali nije bio ni baš usamljen u galamdžijskoj tvrdnji da na Bliskom istoku ne može biti mira dok Kurdi ne dobiju svoj Kurdistan (koji ne bi obuhvatao turski deo jer to NATO ne bi dozvolio), suniti svoj Sunitistan, a u Avganistanu paštuni svoj Paštunistan. Model Bosne i Hercegovine kao vrlo poželjan za Siriju mnogo je puta pominjan u emisiji ruske televizije „Specijalni izveštač“

Naravno, najveća sumnja pada na Tursku, a zatim i na Visoki komitet za pregovore koji okuplja sirijsku opoziciju blisku Rijadu kao moguće prve prekršioce primirja.

Turski premijer Ahmet Davutoglu juče je dodao ulje na vatru opšte nervoze izjavom da dogovoreno primirje neće biti obavezno za Tursku ukoliko zaključi da razvoj događaja dovodi u pitanje njenu nacionalnu bezbednost. „To primirje je stvarno za Siriju, za strane koje se nalaze u njenim okvirima. U slučaju da iskrsne opasnost po nađu nacionalnu bezbednost s bilo koje strane, to primirje nas ne obavezuje. U takvoj situaciji, Turska ni od koga neće tražiti dozvolu da uradi ono što je potrebno. Jer u tom momentu pitanje izlazi iz okvira sirijskog problema i postaje tursko pitanje“.

Na ovo je uobičajeno oštro reagovala predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova optužujući Tursku da „u poslednje vreme mnogo sebi dopušta“ i podsećajući je da se saglasila sa uslovima primirja. Ipak, ruski mediji saznaju da je Turska bila pritisnuta da se sa primirjem saglasi, ali da je to učinila sa toliko rezervi da nije ostalo nikakvog mesta za sumnju u nezadovoljstvo Ankare. Ona i dalje ostaje uverena da bi Jedinice narodne samoodbrane, vojno krilo kurdske Partije demokratskog saveza trebalo tretirati kao terorističke.

Visoki komitet za pregovore, koji okuplja sirijsku opoziciju blisku Saudijskoj Arabiji (Moskva i Vašington su podvukli da je primirje dogovoreno uz saglasnost Saudijske Arabije i Katara), juče je još jednom zatražio da se odredi tačan vremenski period trajanja primirja i tačno povuku teritorijalne linije u okviru kojih će prekid vatre važiti i koje neće biti cilj vazdušnih udara. Problem za opoziciju je, navodno, ogroman jer se u mnogim mestima graniči pre svega sa snagama al Nusre, a ponegde i Islamske države. Prema nekim izvorima, opozicione snage i sarađuju sa delovima al Nusre.

Moskva i Vašington su već u utorak u ruskoj bazi Hmejmim u Siriji osnovali Koordinacioni centar za primirje koji je objavio broj telefona na koji se mogu javiti sve snage zainteresovane za učešće u dogovoru. Time one preuzimaju obavezu da neće zauzimati teritorije koje u trenutku stupanja primirja na snagu drže druge snage učesnice primirja .

Moskva je odmah u utorak objavila da je Vašingtonu predala kontakte za „vruće linije veze“, ali je i oko toga između Ministarstva odbrane Rusije i Pentagona došlo do višednevne razmene optužbi koje su započele izjavom zvaničnog predstavnika Pentagona Pitera Kuka da ništa ne zna o takvoj liniji: “ Ne očekujem veću saradnju s Rusijom, među vojnicima…“

Kuku je juče odgovorio zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov: „Gospodin Kuk je ovih dana izjavio da je obustava vatre u Siriji test za ruske vlasti. Savetovao bih mu da snizi svoju revnost i usredotoči se na aktivnosti koje su vezane s organizacijom koju predstavlja. To je Pentagon“.