Izvestan napredak u pregovorima Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije je postignut, ali dogovora do juče ujutro nije bilo – posvedočio je britanski premijer Dejvid Kameron posle prve runde razgovora koja je u Briselu počela u četvrtak uveče, a završila se pred zoru narednog dana. O uslovima daljeg britanskog članstva u EU razgovori su nastavljeni juče nešto posle podneva, a do zaključenja ovog izdanja Danasa nisu okončani.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da put do postizanja dogovora s Londonom nije lak, ali da politička volja za to postoji.
Kameron, koji je pred razgovore u četvrtak izjavio da ulazi u „bitku za Britaniju“, traži četiri glavne promene da bi Britanija ostala u EU, o čemu će se potom odlučivati na referendumu koji treba da se održi, kako se očekuje, 23. juna. London se, najpre, protivi izrazu „sve tešnja Unija“, iako on nema pravnu snagu i iako je prvi put pomenut još u Rimskom ugovoru iz 1957, a i u većini potonjih ugovora o evropskim zajednicama. Kameron je protiv jačanja političke unije unutar EU, dok neke države članice, uključujući Francusku, smatraju da nijedna zemlja ne bi smela dobiti pravo veta na takve inicijative.
Dalje, britanski premijer zahteva da njegova zemlja dobije pravo na „hitan prekid“ davanja beneficija migrantima, državljanima drugih članica EU, koji dolaze u Ujedinjeno Kraljevstvo. To pravo je London najpre tražio na period od sedam godina, a potom je zahtevana mogućnost produženja njegovog važenja za dva perioda od po tri godine. Diplomatski izvori rekli su briselskom portalu politico.eu – koji piše da je za lidere EU preče rešavanje izbegličke krize od „britanske“ – da „nema šanse“ da ovaj zahtev Kamerona bude prihvaćen. Predstavnici zemalja Višegradske grupe, čijih državljana ima u znatnom broju u Velikoj Britaniji, naročito su se protivili ovom Kameronovom predlogu.
Kameron, takođe, zahteva da se Britaniji da pravo na restrikcije na socijalna davanja za decu koja se šalju u inostranstvo, što bi se primenjivalo samo na nove migrante iz zemalja EU. Britanija još želi da dobije garancije da se evrozona neće udruživati protiv njenih interesa i traži smanjivanje preteranih regulacija EU i pravo da ne primenjuje „neželjene“ zakone.
„Belgija – koju je podržala Francuska – predložila je da se u zaključcima samita navede da je svaki dogovor koji se postigne ove nedelje konačan i da EU neće ponovo predlagati bolji (dogovor) ako Britanija odluči da ode. Smisao takvog poteza je da 'ubije' ideju u koju veruju i neki evroskeptici da bi glas za otcepljenje Britaniji doneo novu prednost da izvlači dalje ustupke od EU“ pre narednog mogućeg referenduma, piše Bi-Bi-Si.
Kada je reč o reakcijama političara u Britaniji, lider Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) Najdžel Faraž uporedio je Kamerona sa književnim junakom Čarlsa Dikensa. Faraž očekuje da će se premijer vratiti u London sa dogovorom pošto bi bilo „sramotno“ da dođe praznih ruku. On je kritikovao Kamerona pošto od EU nije tražio pravnu supremaciju britanskog parlamenta i pravo da „kontroliše sopstvene granice“. „Biće nam dozvoljeno – pošto je molio za ustupke i pošto dođe ovde kao Oliver Tvist – da kontrolišemo beneficije za migrante u periodu od četiri godine. Kao Britanac mislim da je čitava ta stvar prilično sramotna“, rekao je Faraž.
Lider laburista Džeremi Korbin rekao je da će se njegova partija zalagati da Britanija ostane u EU, a pregovore koje je Kameron sa Briselom pokrenuo nazvao je „teatralnom sporednom stvari čiji je cilj da umiri njegove (Kameronove) protivnike u Konzervativnoj partiji“.
Cipras zapretio vetom?
Grčki premijer Aleksis Cipras juče je zapretio da će uložiti veto na sve Kameronove predloge ako Atina ne dobije garancije da neće biti zatvaranja severne grčke granice, preneo je Gardijan. List piše da Atina brine zbog zahteva zemalja Višegradske četvorke: „U suštini, njihov plan je da se mađarski model žilet žice o nultoj imigraciji izveze na Balkan, zapečati granica Makedonije sa severnom Grčkom i ogroman broj izbeglica zatoči u Grčkoj, osim u slučaju da one budu deportovane nazad u Tursku“.
Kraj drame
Beograd – Dok su vrući mediji još objavljivali vesti o neizvesnosti ishoda pregovora o ostanku Britanije u EU (i opstanku ove druge) jedan kratki tvitkoji je osim EU i UK sadržao još samo četiri reči – postignut sporazum, kraj drame, poslužio je za brojne vesti s oznakom „hitno“. Tvitovala je predsednica Litvanije Dalija Gribauskajteu 21 i 58 minuta i svetske agencije su to obradile u rečenicu: pregovori između EU i Velike Britanije okončani su i postignut je dogovor.
A. B.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
