Više od 300 državljana Bosne i Hercegovine danas se bori u Siriji i Iraku, što je, gledano proporcionalno prema ukupnom broju stanovnika BiH, najveći broj regruta koji je iz neke evropske zemlje dosad otišao na to ratište; formiranje mudžahedinskog bataljona tokom rata u Bosni 1992. može pomoći da se razume zašto je to tako iako je „dinamika džihada danas obrnuta – Bosanci su ti koji putuju u arapske zemlje, piše Bi-Bi-Si u svojoj analizi.
„Sada je rat između Zapada i islama. Bosna je modernom džihadističkom pokretu dala to objašnjenje. U njoj je kolevka“, kaže Aimen Dean, dobrovoljac iz Saudijske Arabije, koji je otišao u rat u centralnu Bosnu 1994.
„U početku, 1992, bilo je nekoliko desetina militanata koji su otišli da brane svoje jednovernike u Bosni, pošto su ih srpske paravojske proterale iz njihovih domova na zapadu i istoku zemlje“, piše Mark Urban, urednik u britanskom javnom servisu, dodajući da je početkom 1993. bilo već nekoliko stotina mudžahedina koji su „aktivnije počeli da love nevernike“.
„Pošto su hrvatske formacije masakrirale oko 120 Bošnjaka u Ahmićima aprila 1993, mudžahedini su bili umešani u brojne represalije. Iz samostana Guča Gora su dva meseca kasnije izbacili 200 Hrvata koje su bili evakuisali Britanci u sastavu Ujedinjenih nacija. Onda su ušli u bogomolju, oskrnavili je i slikali se dok su to radili“, piše u analizi. Vogan Kent-Pejn, major koji je tada komandovao britanskim snagama, ispričao je da su strani borci bili „mnogo agresivniji“ nego lokalne bosanske trupe i da su često pucali na UN.
Autor podseća da su iz Travnika, gde su pre rata „gotovo u istom broju živeli muslimani, Hrvati i Srbi“, stranci učestvovali u proterivanju hiljada ljudi i nastojali da onima koji su ostali nametnu šerijatski zakon; navodi i da su kidnapovali „lokalne hrišćane“ a jednom, Draganu Popoviću, odsekli glavu.
Strani borci nikada nisu prevazišli jedan odsto udela u snagama koje je na raspolaganju imala vlada u Sarajevu, piše Bi-Bi-Si, „uprkos čestim tvrdnjama srpskih i hrvatskih medija“ da su „islamski fanatici“ dovođeni iz celog sveta. Kako su mudžahedini počeli da regrutuju Bošnjake, 1995. ih je u brigadi bilo oko 1.500, navodi autor.
Ali, nastavlja, danas u Sarajevu ima primedbi da Stranka demokratske akcije nema dovoljno čvrst stav protiv stranih boraca: „Jedino što ovaj put stotine Bošnjaka odlučuju da idu da ratuju u Iraku i Siriji“. Postoji „neposlušnost radikalnijih elemenata u SDA“ kada je reč o osudi onih koji idu da se bore na Bliskom istoku, kaže jedan sarajevski diplomata.
„Pošteno govoreći, vlada u Sarajevu preduzela je korake da zabrani regrutovanje za ratove u inostranstvu (u ime bilo koje vere ili iz drugog razloga) i sprovela je brojne racije kako bi rasturila ekstremističke mreže i uhapsila one koji se vraćaju sa ratišta na Bliskom istoku. Međutim, kritičari primećuju da je ona godinama gledala kroz prste arapskim mudžahedinima koji su ostali u Bosni i nastavili da agituju, i da je dozvolila nekolicini domaćih zajednica bošnjačkih salafista da se poslednjih godina razviju“, ističe se u tekstu.
Fikret Hadžić, protiv kojeg je podignuta optužnica zbog borbe na strani Islamske države u Siriji, rekao je Bi-Bi-Siju da je išao da ratuje protiv „Asadovog šiitskog režima“. Iako insistira da nije pripadnik IS-a i da ne odobrava njihove metode, Hadžić kaže da je upoznao bošnjačke pripadnike ove džihadističke organizacije koji su se pojavili na video snimku objavljenom u junu.
Autor podseća i da je Bilal Bosnić, „vođa važne salafističke džamije u Sarajevu“, pritvoren i čeka suđenje zbog regrutovanja boraca za Islamsku državu. „Dok IS sada pokušava da otvori 'novi front za kalifat' na Balkanu, mnogo je onih koji brinu da je Bosna ranjiva jer ostaje slaba i izdeljena, čak i dve decenije pošto je rat završen“, zaključak je analize Bi-Bi-Sija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
