Povećaj bazu, smanji stope

Ako trošiš, dodatno te oporezuje. Pa je tako jedna od odbitnih stavki u poreskom bilansu kojim se utvrđuje porez na dobit preduzeća bili i novčani iznosi koju je firma u odnosnoj poreskoj godini utrošila za nove investicije. Nasuprot, ako neto dobit(bruto dobit nakon porezivanja) ne reinvestiraš, nego podižeš i trošiš, platiš još jednom porez.

Sada je to dva puta po 15 posto. Prvi put platiš državi 15 posto iskazanog poreza na dobit na kraju svake poslovne godine, drugi i svaki put kad „uzimaš svoje pare“ tj. podižeš dobit, platiš još jednom 15 posto. I treći put plaćaš kao „gazda“ (fizičko lice) kad predaješ godišnji obračun poreza na dohodak građana. Gde se prikupe svi prihodi. Od zarada, autorskih prava, zakupa prostora, dividendi(odnosno podignute dobiti preduzeća) i svih drugih, zakonom predviđenih vrsta „dohotka“. Posle svih „računanja i oslobađanja“ za ostvareni kumulativni dohodak od 3 do 6 prosečnih godišnjih zarada u Srbiji u odnosnoj godini, plaćaš 10 posto poreza na dohodak, a za iznose preko 6 proseka, plaćaš onih 10 posto do 6 i po 15 posto preko 6 proseka.

Tako „gazdama“ jedne iste pare država oporezuje tri puta. Teorijski. Samo, nisu ni gazde naivne. (Da jesu ne bi ni bili gazde). Jednostavno, kroz razne modele, smanje osnovicu(bruto dobit), i tako smanje sve tri pomenute potencijalne vrste poreza. Plate nekom „dobavljaču“ pola PDV-a( u krajnjem slučaju, i ceo PDV od 20 posto je mani od 2 puta po 15 posto poreza za „cash“ pare), nekoj agenciji i drugim paušalcima najviše do 10 posto, i tako umanje dobit. Opšte mesto. Kao i zapošljavanje na „crno“ i mnogi drugi oblici „sive“ ekonomije. Ali je borba pogrešna. Stope se povećavaju i „gazdama“ preti. Država koja je uvela kapitalizam kao sistem, preko svojih „naslovnih strana“ često omalovažava one od kojih živi. Umesto da primenjuje strategiju iz naslova. Smanji stope maksimalno, povećaj bazu. Pa tek onda „preti i treniraj strogoću“. Kod nas je suprotno. Država hoće i „jare i pare“. Nekad smo se „hvalili“ da imamo skoro najnižu stopu poreza na dobit preduzeća od 10 posto, pa smo je povećali na 15 posto (za 50 posto). I tako automatski značajan broj „gazda“ oterali u „poreske rajeve“, ili u domaće „štelovanje“ dobiti. Bolje 7 do 10 posto „fiktivnom“ dobavljaču ili davaocu „raznoraznih“ usluga nego 15 posto državi. Naravno, uz uslov da se ne „preteruje“. I bude vidljivo. U smislu jednog od omiljenih paradoksa naše obrnute ekonomije: „gazda milioner, firma prosjak“.

Povećanje stope dobiti nije bilo dovoljno, pa je od prvog januara Leta Četrnaestog kao poresko oslobađanje u poreskom bilansu poreza na dobit pravnih lica, ukinuto investiranje u opremu. Zbog „zloupotreba“ (kao da ih na drugim mestima, nema). Istina, uvedena su poreska oslobađanja za novo zapošljavanje. Čime se došlo u novu, paradoksalnu situaciju. Stimulišeš radno intenzivnu, a destimulišeš kapitalno intenzivnu privredu. Bez koje nema ekonomskog progresa, porasta BDP-a i hvatanja priključka sa „razvijenim“. Na ovaj način je ono „dvostruko“ oporezivanje od po 15 posto“sopstvenih“ para (prvi put kad iskazuješ dobit, drugi pit kad podižeš neto dobit) izgubilo svaku svrhu. Koju je imalo dok je novo investiranje smanjivalo poresku osnovicu. Ako reinvestiraš dobit (prosto rečeno, ne uzimaš je sebi), stimulisan si, jer ti se za toliko smanjuje osnovica za obračun poreza na dobit. Ako uzimaš (trošiš) još jednom plati. Sad je sasvim „iščašeno“. Ne stimuliše se investiranje, a plaćaš „trošenje“ (uzimanje). Prosto te „rođena“ država tera da nekom „kombinatorikom“ pobediš nerazumne i nelogične propise.

Umesto da primenjuje pravilo iz našeg naslova. Smanji stope, povećaj osnovicu, uvedi logiku i zdrav razum (kao kod ovog slučaja reinvestiranja neto dobiti ili njegovog trošenja), pa onda daj Poreskoj upravi sva prava i nadležnosti. Rigorozne kazne za utaju (smanjenih) poreza i crno zapošljavanje i ostale modele sindroma „gazda milioner, firma prosjak). By the way, samo posmatramo ove polemike oko najniže cene rada. Svakako je treba povećati, jer je „mizerna“ i nedovoljna za normalan život, ali da smeju samo poslodavci da podnesu teret. Svi će povećati zarade i smanjiti „sivu ekonomiju“ ako se makar malo smanje porezi i doprinosi na zarade. Ako već premijer (Kejnz) tvrdi da je državni budžet iz sfere dubokog deficita ušao u sferu suficita, eto prilike. Pa onda „steži“. Opet da pomenemo Rumune. Oni su „eksperimentisali“ sa smanjenjem stopa. I uspeli.

Autor je ekonomski analitičar