Politika po sistemu "udri ga, ubi ga"

Jer građani moraju imati garanciju, da ti koji raspolažu njihovim novcem i propisuju im obaveze nisu korumpirani, što podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći, radi sticanja sopstvene koristi (korupcija u prevodu znači: podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost). Suprotni pojam od korupcije je integritet ili ti potpunost, celovitost, časnost, čestitost i nevinost.

Da li je prva ličnost srpske politike (sve i svja od premijera i predsednika do ministra svih ministarstava, tužilac, sudija i konačno sam svoj glasnogovornik) čovek od integriteta? Bio bi, da devedesetih nije izgubio političku nevinost. Integritet je dakle kao nevinost, kad se jednom izgubi, nemoguće je povratiti ga. I još jedno pitanje sa unapred poznatim odgovorom: Da li je ikada iko za ovih četvrt veka političke delatnosti čuo ili video politički program za koji se prvi čovek naše politike zalaže? Šešeljeva ideja velike Srbije zbog koje je on izgubio nevinost, nije politički program već nacionalistička „vrtoglavica“ teritorijalnog proširenja. Umesto partijskog programa, AV svako malo drži „fidelovske“ govore kao ekspozee lepih želja a sprovodi ličnu „udri ga, ubi ga“ politiku, štiti krivce od zakona, ne podnosi opoziciju, uzima tuđe ideje i planove i kiti se tuđim zaslugama. Politički program sveopšteg napretka građana i države zamenio je političkom opsesijom, da drži sve u sopstvenim rukama, sva javna dobra (do Zvezde i Partizana) i javne službe. Sve državne poslove i sav državni novac. Kod njega ne postoji lični, privatni život, ni njegov ni naš. Sve je politika i lažna, tvrda, ljuta i goropadna svakodnevna navodna bitka za Srbiju.

A Srbija je „mrtvo more“, bez ikakvog vidljivog plana i namere, da se bilo šta promeni. AV ne shvata da snaga jedne države nije u njenoj vladi, već da su snaga svake države njeni građani. Umesto na građane, on se kao koordinator oslanja na „službu“. Ona je ta njegova snaga koja preko tabloidnih medija koji nikada nisu čuli za reč pristojnost održava i unapređuje miloševićevsko-šešeljevski duh nacionalizma i šovinizma. „Služba“ ne dozvoljava da se promeni poredak u kome nije bilo ljudskih prava, građanske jednakosti, političkih sloboda, slobode medija, svesti i savesti. Vlast i novac, to je jedino što „službu“ interesuje. Sistem u kome je ona nastala, na čijim načelima i metodama počiva i koji po cenu nestanka države i nacije čuva, svuda u svetu (osim u Severnoj Koreji) je mrtav. A u Srbiji se i dalje sprovodi ideja tutorske i sveobuhvatne vlasti, koja građansku Srbiju otuđuje od nje same. U istoriji države i prava ne postoji primer sličan ovom našem srpskom: Da vlast bude sama sebi svrha.

„Koordinatorova“ razorna sujeta uništava sve pred sobom. Gotovo svakodnevno umesto ideja, on izbacuje parole, zakletve, osude, pretnje i kao turski beg, celu srpsku privredu pretvara u svoju prčiju. Te tzv. konferencije za novinare, na kojima on i pita i odgovara, te medijske izjave, promocije i najave budućih projekata, nisu ništa drugo nego obična predstava za narod koja treba da pokaže kako su oni vredni, kako ozbiljno rade, kako misle na budućnost građana. Neprosvećena i zaostala Srbija je rezervoar njegovih manipulacija jer neobrazovani i primitivni ljudi ne mogu da prepoznaju svoj interes, već slede laži i obećanja loših političara a veštih manipulanata. Dokaz je parlamentarna većina koja misli, govori i radi kao On. Njihovi mozgići funkcionišu samo na njegov lik ili ime. To laganje i svakodnevno udvaranje prostoti i primitivizmu čini ljude tupavim i ruši same temelje države. Jedino je u Srbiji moguće da se takva „politika“ „prodaje“ kao nekakva demokratija bez institucija, zakona, prosvećenosti i javnog mnjenja.

A velika Isidora Sekulić je još pre više od 100 godina napisala da u Srbiji neće biti napretka i da će Srbi kao mali narod ostati beznačajni, ako ne razviju svoju DRŽAVU, PROSVETU i KULTURU. Razmišljajte malo o tome.

Autor je urednik emisije „Sportska galaksija“ na Jutjubu