Site name

Traumatizovanost nekad i sad

Tračak nade se ukazao posle petog oktobra kada je Zoran Đinđić pokušao - i taj pokušaj platio životom - da "naš narod" pretvori u srpske građane i da ih trgne iz vekovnog ćorsokaka

Nevolje sa izabranom traumom - kojoj se načelno nema šta prigovoriti jer je, kao i sve drugo, stvar slobode izbora - nastaju tek kada se traumatizovanost politizuje...

17

Piše: Svetislav Basara

Beograd 14. april 2017. 16:00

... preraste u sredstvo društvene legitimizacije i izraz vrhunskog patriotizma, što predstavlja idealan ambijent za manipulaciju emocijama i društvenu prohodnost i probitačnost - nazovimo je provizorno - traumatizovanosti iz niskih pobuda i koristoljublja.

Da bismo pojasnili tu krajnje neuhvatljivu stvar, vratićemo se na banalan primer drevnog - od upotrebe već sasvim izlizanog, ali za sva vremena paradigmatičnog - žandarmerijskog podnarednika koji se na nečastan način domogao mračnog predmeta želja formalno braneći kraljevu čast.
Hajde da obnovimo gradivo. Šta je uradio podnarednik? Pred pijačnom publikom je odglumio traumatizovanost zbog (izmišljene) uvrede nanete suverenu, što je muža jebene stranke koštalo stvarnog zatvora, a podnaredniku omogućilo i da omasti Crven Ban i da istovremeno ostavi utisak zaštitnika srpskih svetinja.

E sad, dok su se u Srbiji takvim rabotama bavili podnarednici i seoske jajare, stvar je kako-tako guzeljala, ali se stvar tragično iskomplikovala kada je krajem osamdesetih godina prošlog veka (mada je toga bilo i ranije) podnarednikovu tehniku preuzela takozvana elita - što reko Mirko Kovač gora od rulje - koja je ko danas na srpskim političkim (umetničkim, naučnim i privrednim) pijacama iza glasa vikala "kome ti Tita", da bi ko sutra arlaukala "kome ti Svetog Savu".

Valjda ste do sada dokonali da je to bezočno prekonoćno presaldumljivanje glatko prošlo kod srpskog naroda i senata jer je u tom bednom igrokazu bitna traumatizovanost, a ne predmet traume, pa otuda nije čudo - iako u suštini jeste - što su Srbi - koji su na zvuk sirena na dan Titove smrti stajali u stav mirno u dubokoj kolektivnoj žalosti za najvećim sinom naših naroda i narodnosti - posle samo nekoliko godina nahrupili na Gazimestan da bi prigrlili kosovsku traumatizovanost koju im je ponudio aparatčik koji je do juče - u retkim prilikama kada bi mu maršal dozvolio - Tita ritualno ljubio u dupe.

Tračak nade se ukazao posle petog oktobra kada je Zoran Đinđić pokušao - i taj pokušaj platio životom - da "naš narod" pretvori u srpske građane i da ih trgne iz vekovnog ćorsokaka (vrlo često isfolirane) začaranosti, traumatizovanosti i očemerenosti. Epilog znamo. Đinđićev ubica je u slavskom pojasnu - saglasno srpskoj epskoj tradiciji - proglašen za srpskog junaka, a u krugovima dvojke je zavladalo snažno osećanje traumatizovanosti, koje se produžilo do današnjeg dana i koje će se - ako se ne dogodi čudo - produžiti vo vjeki vjekov.

povezane vesti

Antišambriranje

3

Piše: Svetislav Basara

Cineplex Srbija

12

Piše: Svetislav Basara

Problem ravnoteže

19

Piše: Svetislav Basara

komentari (17)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

"Srbija se umiriti ne može"

14. april 2017.

A, i ne sme - da se stane......Đinđićeva poruka mladima: "Srešćemo se negde u budućnosti VI i ja". Mladi će protestima prokrčiti put gde je Đinđić nasilno zaustavljen metkom ljudskog taloga.

Bez spokoja

14. april 2017.

Služba nije dozvolila da Đinđiću da osvesti što više podanika i pretvori ih u građane. Doduše, ni podanici nisu baš nešto agilni da brzo uče a kamoli lako prohvate promenu. Za "narod" bi važila ona Ničeova parafraza gledana u rikverc: Sve što nas ne ubije - ostavi nas na miru bar do sledeće pretnje. A onda opet izbori...

Hariton

14. april 2017.

Gospodine Basara, uz svo dužno poštovanje ali vraćanjem na jednu te istu priču o podnaredniku ne postižete svoj prosvetiteljski cilj. Niti sve u Srbiji može da se podvede pod taj slučaj niti šta drugo smislenije može da se zaključi do da ste i sami iz redova sličnih "podnarednika"

Zivcana

14. april 2017.

Shvatila sam poruku, mada je mogla da se saopsti i jednostavnije. Ali imam objections, sto bi se reklo. Prvo, tesko je preterivanje da se ubice Djindjica slave u slavskom pojasu. Drugo, slavski pojas, osim sto je vicasta dosetka pa takva treba i da ostane, cestom i neselektivnom upotrebom malo smara. Ne bih da sitnicarim, ali slavski pojas valjda cine Srbi, a takvo uopstavanje nas vodi prvom zakljucku. I trece, Basara optuzuje Srbe da su skloni mitologizaciji a pri tome i te kako doprinose stvaranju mita o Djindjicu kao nekom nasem spasiocu. Nemaju o Djindjicu sve lepo misljenje. Bar ne oni koji ne ocekuju od doktora filozofije da zamuckuje i sluzi se debilnim metaforama, koji je razvio politicke i biznis veze sa teskim kriminalcima (Buha - asfaltiranje), koji je prekrsio ustav (Milosevic-izrucenje Hagu), prvi ponizio Srbiju (polovni autobusi - donacije) i koji se okruzio i dao legitimited onima koji su posle njegove smrti urnisali Srbiju.

Tanja

14. april 2017.

Djindjic je rekao i da je Srbija "u slobodnom padu u prirodno stanje". E pa evo nas u njemu. Izgleda da prirodno stanje za Nebeski narod nisu nebesa nego kaljuga.

ja

14. april 2017.

Zoran Djindjic, to lepo lice Srbije.Hvala Laletu sto nas podseca.Mozda je medju studentima na ulicama ovih dana neki novi Zoran Djindjic.Neophodan je u ovoj poplavi nacionalizma i demagogije.

Kikić

14. april 2017.

Ako bivši SFRJot posmatramo kao bolnicu, onda je Srbija traumatzološko odelenje.

Milić

14. april 2017.

Koliko već dugo i često zloupotrebljavaš žandarmerijskog narednika, red bi bio da ga unaprediš bar u kapetana.

cale

14. april 2017.

Najsvežiji primer Basarine teze su nedavno održani predsednički izbori na kojima su opozicioni kandidati pretili Vučiću: "Kome ti demokratiju, Maju li ti tvoju"!

kića

14. april 2017.

Jedan komentator se nada da je među studentima-protestantima neki novi Zoran Đinđić, a ja kažem: Ne daj Bože!.

Posluga

14. april 2017.

Ti, prečasni kolumnisto, sve u cevanice gađaš a krtinu pogodiš i to je sve kako treba, al brate mili, spusti se sa oblaka na kojima sediš virtualnim i spusti se malo međ svetinu, prozovi poimence pa ustalasaj malo kad već sve umiješ, u šta ama ič ne sumnjam, pregrmi stra'''' od toplog tabloidnog dugouška i finiširaj ko čovek. Od kevtanja po skrajnutim kolumnama slaba vajda. Živ bio.

milojko22

14. april 2017.

Imam samo jedno pitanbje: da je Djindjic preziveo atentat, gde bi danas bio? Vidjen kao premijer? ili predsednik? Ili vrhunski sudija svega politickog u Srbiji? Licno mislim, bio bi samo jos jedan od politicara koje smo nasledili iz 90tih

Nikola

14. april 2017.

Tekst je odličan a vidim da je isprovocirao i pacove iz slavskog pojasa. Slavski pojas, i to onaj iz kruga dvojke, najveće je zlo koje postoji u Srbiji. Za njih je taj narednik- gospodin čovek.

Малва Роса

14. april 2017.

Колико ја видим ми смо мало залутали после оног петог октобра и још никако не налазимо пута као што га није знао ни господин из приче.

Til Ulenspigel

14. april 2017.

Zoran Đinđić je naučno-medicinski dokaz, da političari u Srbiji kraće živi ako poseduju dozu iskrenosti , poštenja i odgovornosti. Posle njega dobismo Srbiju dugovečnih koje personifikuje čovek sa istim imenom: Zoran Babić i njemu slični likovi ! Đinđić je bio vzionar, koji je svoj život dao za Srbiju, koji je hteo da od nas napravi uzorne ljude. Njegovi govori su najcitiraniji u političkim kritikama, pa čak i u svakodnevnom govoru: ... "Ako treba da progutas žabu, učini to odmah. Što više čekas, sve će ti biti gadnija. Ako treba da progutaš više žaba, progutaj prvo onu najveću.".. ... ..."Medjunarodna Zajednica je kao klima. Ne možemo da je priznajemo ili ne priznajemo, možemo samo da se adaptiramo. Hvala ti Zorane za sve sto si učinio!...

Jovan

15. april 2017.

Komentatori, citajte Zivcanu. Jes'''' gorko ali je lekovito.

Mandić

15. april 2017.

Pametan čovek taj Basara nažalost mnogo gluplji i pokvareniji imaju i mnogo veći uticaj na mase..