Rat civilizacija

Jedna od najvažnijih stavki statuta – blagoizjavio je Janković, lider slobodnih građana – „jeste kraj partijskih podela“ koje su – takođe je izjavio – „na najgrublji način podelile Srbiju“. Ostavimo sad po strani to što bi neki čvrstorukaš mogao doći u napast da pomisli kako se Janković zalaže za ukidanje političkog pluralizma, pa razmotrimo šta Saša dalje kaže na tu temu:

„Podela na dve kolone između njega i Aleksandra Vučića nije partijska nego ‘vrednosna i civilizacijska’, rekao je Janković i najavio formiranje „etičke komisije koja će se pobrinuti da u pokretu ne bude niko ko bi krnjio ugled kome se teži u pokretu i društvu, da sutra u državi ne sede ljudi koji su nas danas naterali da sa zebnjom gledamo u budućnost“.

Ostavimo po strani i to što „etička komisija“ poizdalje podseća na ideološke komisije nekadašnjih komiteta, pa se odajmo političkoj fantastici i ćeranju komendije. Zamislimo, recimo, da se Vučić – na vest da je Janković osnovao civilizacijski nadmoćan pokret – uplašio, strunio i odlučio da svoju apsolutnu vlast preda Jankoviću bez borbe. Janković bi se u tom slučaju našao u situaciji da formira vladu i tu bi bio stavljen pred skučen izbor – ili da vladu sastavi od uglednih ličnosti koje ga podržavaju – od kojih je svaka kompetentna u svojoj profesiji, ali je u politici amater – ili da popečiteljstva poveri plejadi ekspertskih mutikaša, lopuža i mufljuza koji bi se stvorile niotkuda, a koji su uspeli da preveslaju i Zorana Đinđića, koji je bio mnogo veća vidra od Jankovića. Tu Jankoviću nikakve etičke komisije ne bi bile od pomoći, tvrd mu stojim.

I šta? Ništa! Zbogom vrednosti, adio civilizacijo. Sve bi se i pod Jankovićem vrlo brzo vratilo u kolotečinu pevanja oda narodu, tradicionalnog proseravanja, trangefrangeraja i lopovluka.

Kada sam tokom predizborne kampanje Jankoviću – i drugim personama dramatis zainteresovanim za „reforme“ – davao besplatne savete, govorio sam da lupetanja o civilizacijskim vrednostima samo produbljivaju polarizaciju društva i da će plastični elitizam doduše privući izvestan broj urbanih nezadovoljnika, ali da će kod (takođe vrlo nezadovoljne) većine izazvati odbojnost i neprijateljstvo.

Treba li reći da sam džaba krečio? I opet ću džaba krečiti. Ništa, gospodo reformatori, nećete postići distanciranjem od krezavaca i bezubih, pravu stvar će uraditi onaj dilber koji krezavima i bezubima otvori mogućnost da poprave zube.