Luda i bela kuća

… ili im istekne mandat blagoizraze želju da doživotno ostanu na stanu i rani u državnim rezidencijama, Beloj kući, to jest Downing streetu 10.

Pošteno govoreći, zadatak nije lak. Teško je – nemoguće štaviše – zamisliti reakcije tamošnjih javnosti jer je u pomenutim zemljama – i ne samo u njima, nego praktično u svima na kugli Zemljinoj osim u Srbiji – apsolutno nezamislivo da se tako nešto dogodi, ne zato što se u tim zemljama ne bi našao popriličan broj divnih stvorenja koja bi, da su u prilici, izrazili takvu želju, nego zato što ta društva i te javnosti imaju kulturne filtere i autoimune sisteme koji takve i slične tipove – a ima ih posvuda – drže podalje od politike i političke moći, a u ekstremnim slučajevima ih umesto u Bele, smeštaju u lude kuće.

Srpska, međutim, javnost i opozicija Tominu su konfiskaciju državne svojine prihvatili sa uzornim duševnim mirom; ono nije baš da nije bilo nikakvih zamjerki, tipa – ju, ju, ju to nije lepo, kakav je to način, gde to ima, sramota i pročaja – ali sve su vrlo brzo prekrili ruzmarin, snegovi i šaš. Nikome, recimo, od opozicionih persona dramatis nije palo na pamet da organizuje proteste pred Tominom ludom kućom i da proteste produži sve dok se Tomo iz rezidencije ne preseli, ako ne baš natrag na periferiju Kragujevca ili u nelegalne vikendice na obali Save, a onu u stan u njegovom, a ne državnom vlasništvu.

Ovo je bilo samo podsećanje, drugo nešto u vezi s Tomom je tema naše današnje kolumne. Opštepoznato je, naime, da svaki put kad ex džumhurbaškan progovori, to bude zvezdani trenutak svetskog lupetanja, sledstveno čemu ni njegova najrecentnija govorancija na svesrpskoj proslavi Dana Republike Srpske nije bila izuzetak. Tom je zgodom Tomo urbi et orbi – a naročito Sarajevu – „poručio“ da pobratimu, Dodik Milu, od srca želi što skorije sticanje nezavisnosti, malo je falilo da doda „uz pesmu Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Od ljudi opasnih namera opasniji su samo seoski amateri koji glumataju da su opasni, odlučni i neprejebivi, jer su samo amateri i tutumraci u stanju da planove koji su – ukoliko postoje – najstrože čuvana državna tajna, telale u javnosti s jednim jedinim ciljem – da zasene u prostoru, a u sublesastoj nadi da će im jednog lepog dana – a da oni ne mrdnu repom – Rusi i Kinezi vratiti Kosovo i Republici Srpskoj podariti nezavisnost. Pa vi sad vidite!