Bitka za "Zlatnu šlihtaru"

Po prognozama kladioničara, mrtvu trku za sada vode Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, ali za petama su im, prekaljeni veteran u ovoj kategoriji, dr Nebojša Stefanović, zatim gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučenić i čitava plejada naprednjaka koju predvode Zoran Babić i Aleksandar Martinović, dok iz prikrajka svoju šansu vreba Zorana Mihajlović. Nemerljivi su njihovi doprinosi ovoj disciplini i svakako da žiri ne bi pogrešio kada bi bilo kome od njih dodelio ovo visoko priznanje jer su umeće poltronstva, svako na svoj način, doveli na nivo umetnosti.

Međutim, dugogodišnja praksa i iskustvo koje je sticao u JUL-u, izdvojili su Vulina, dok se njegov najveći konkurent, Bata Gašić, ističe svežinom i urođenim, bogom danim talentom. Dr Nebojša Stefanović ne mora ništa ni da govori. Sama njegova pojava i pogled koji nedvosmisleno govori da je spreman da se poda bezrezervno i odmah, oličavaju mega- poltrona i unose strah u redove protiv kandidata. Borba se rasplamsala do neslućenih razmera i već sada je očigledno da će pobednika odlučiti foto-finiš.

Naravno da nije Aleksandar Vučić izmislio ovu kategoriju ljudi i da nije prvi političar koji se okružio poltronima. On je samo nastavio praksu svojih prethodnika kojima je više od svega godilo laskanje i slepa, bespogovorna poslušnost. Međutim, dok se njima mogao i potkrasti neki saradnik koji ima ličnost i integritet, Vučić je eliminisao i samu pomisao na takvu mogućnost. U njegovom okruženju nalaze se isključivo podrepaši, čankolizi i ulizice i jedino ga njegova zaslepljenost veličinom sprečava da shvati da će mu upravo oni na kraju doakati i doći glave.

U društvu u kojem se poltronstvo izdiglo na pijedestal poželjnih osobina i bez koga se ne može napredovati u karijeri i na društvenoj lestvici, nije čudno da se pored individua i čitave institucije redom svrstavaju u red najgorih ulizica. Takav je slučaj, recimo, sa nekada (davno) cenjenom televizijom „Studio B“, koja se od izdvaja u oštroj konkurenciji režimu naklonjenih medija. Od kada je novo gradsko rukovodstvo Beograda skrojilo uredništvo po svojoj meri, svedoci smo nakazne metamorfoze i bestidne uređivačke politike koja je posvećena samo jednom čoveku i jednoj partiji. Da se razumemo, ni prethodni glodur nije patio od viška znanja i profesionalizma, ali ovo što se danas radi predstavlja korak dalje u gluposti i diletantizmu.

Ako krenemo dalje, videćemo da nas naši vrli političari teraju da ličimo na njih i guraju u specifičnu situaciju u kojoj cela zemlja postaje svojevrsna šlihtara i poltron. Radi se, naravno, o odnosu prema majčici Rusiji i stavu koji zauzima srpska politička vrhuška prema ovoj velikoj zemlji. Čim se pomene ime Matuške, kao da cela Srbija zauzme onu pozu i počne da liči na sirotog dr Stefanovića. Ta spremnost da se bezuslovno uvučemo pod okrilje velikog brata nije ništa drugo do poltronstvo podignuto na najviši, državni, nivo. Neiskreno i sporo puzanje prema Evropi, dok se u isto vreme strogo vodi računa da se slučajno nekim gestom ili rečju ne povredi Putin, predstavlja vrhunac dvoličnosti i slabovidu politiku kratkog daha.

Ako ste se ikada upitali zašto nam ide ovako kako nam ide, nije zgoreg da se podsetite reči Meše Selimovića: „Poltroni su đubre na kojima raste svo zlo ovoga sveta“.

*Autor je novinar