Neuspeo pokušaj da me diskredituju

Kada je reč o mojim stručnim kvalifikacijama, moram da navedem da sam završio Poljoprivrednu školu-šumarski odsek, da sam upisao Višu komercijalnu školu u Peći, gde sam položio nekoliko ispita, a potom sam odlučio da dođem u Beograd, i upišem Višu poslovnu školu, koju sam i završio. Direktor u Studiju B sigurno ne bih mogao da budem bez diplome visoke škole. A, najviše škole, obrazovanje i stručnost postigao sam radeći u STB sa profesionalcima, koje do danas nije imala nijedna informativna kuća, niti će je, čini mi se, imati u dogledno vreme. Ovde sam imao velika ovlašćenja, bio cenjen i poštovan od kolega. Kao direktor sam dobio i Zlatni znak STB, priznanje koje su poneli samo Duško Radović i Đoko Vještica. Sledeć? moja prestižna profesionalna nagrada bilo je proglašenje za Menadžera godine u elektronskim i štampanim medijima. Potpuna je neistina, kako tvrde autori, da sam bio referent marketinga na BKTV. Ja prvi put čujem da u marketingu postoji zvanje refereta, obično su to producenti, šefovi ili direktori.

Bogoljuba Karića, s kojim sam jedino kontaktirao oko posla na BK TV, sretao sam vrlo retko, zbog njegovih obaveza, a što se tiče Dragomira Karića, videli smo se tek posle devet meseci od mog postavljenja za direktora televizije, kada je došao u moju kancelariju da se pozdravimo pred njegov sastanak s Bogoljubom. Gospodina Vidomira Parežanina, koji autori u pomenutom tekstu navode kao prvog direktora Preduzeća BK Telekom, nikada nisam imao prilike da upoznam. Sa Mirjanom Tripković sam imao, inače, vrlo kore?tnu saradnju.

O dolasku Bogdana Tijanića na BK TV ne bih posebno detaljisao, ali mogu da kažem da sam bio svedok kada mu je rečeno u prisustvu Bogoljuba Karića, njegovog šefa kabineta, kao i Dušana Mitevića da odmah prekine sa Zoranom Đinđićem. A, svima je dobro poznato da je Tijanić otvoreno govorio da Kariće ne ceni, već da na njihovu televiziju prelazi samo zbog velikih para. I na kraju, moram da se osvrnem i na tvrdnje o mom odnosu prema Srđanu Đuriću. Nepojmljivo je da ja, koji sam ga sa 22 godine doveo za urednika informativnog programa BK TV, skrnavim njegov lik. To je besmilica! A, koliko sam ga cenio i verovao u njegove novinarske kvalitete, svedoči i činjenica da je zahvaljujući meni, kao volonter u Studiju B, boravio u Moskvi i napravi? ekskluzivne intervjue sa liderima ruske Dume i Vladimirom Žirinovskim, tada vođom opozicije.

Dobro se zna da je Đurić, posle petooktobarskih događaja 2000., otišao sa BK TV pošto je dao ostavku, a ne da je smenjen, kako je njegovim kolegama naređeno da objave u udarnim vestima. Zna se i da je ubrzo potom postavljen za portparola Vlade Srbije. Danas se rado sećam njegovih briljantnih izveštavanja iz Saveta bezbednosti UN, ali i oštrih replika tada prvom čoveku NATO, Havijeru Solani. Koliko je Srđan bio, zaista, cenjen i omiljen, videlo se i na komemoraciji posle njegove smrti u Skupštini grada Beograda i na samoj sahrani, uz masu okupljenih ljudi, njegovih kolega, prijatelja i poznatih ličnosti.