Za razliku od razvijenih zemalja u kojima se, već decenijama unazad, mirnim putem reši čak više od 90 odsto radnih sporova, zaposleni u Srbiji radije će pravdu potražiti pred sudom. O tome najbolje svedoči podatak da se pred sudovima vodi više od pet miliona sporova i to uprkos činjenici da već desetak godina unazad (formirana je 2005) funkcioniše Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.
Iz te Agencije poručuju da bi trebalo štedeti i vreme i novac, a kao jedan od argumenata za tu konstataciju navode podatak da, kad je reč o kolektivnim sporovima, dan štrajka u javnim preduzećima košta minimum 10.000 do 50.000 evra. Da ne govorimo o tome da sudski procesi traju u proseku oko četiri godine i da koštaju u proseku oko 2.000 evra (neki tvrde i dvostruko više). Nasuprot tome, zakonski rok za mirno rešavanje radnih spora iznosi 30 dana a ova vrsta arbitraže je besplatna.
Prema rečima Dejana Kostića, direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, od osnivanja do 30. juna 2014, rešeno je ukupno 12.601 individualni i 171 kolektivni spor, od čega je pravnosnažnim i izvršnim rešenjem arbitra rešeno 4.150 individualnih sporova, dok je zaključivanjem sporazuma pred miriteljem, uspešno okončan 81 kolektivni spor.
– Ako se pretpostavi da su prosečni troškovi jednog sudskog postupka oko 2.000 evra, jasno je da se ostvarene uštede u budžetu izražavaju cifrom od oko osam miliona evra, i to samo za individualne sporove. Ako se tome doda i broj uspešno rešenih kolektivnih sporova, uglavnom u preduzećima od vitalnog značaja, gde je angažovanjem Agencije sprečen ili prekinut štrajk, uštede su znatno veće i izražavaju se desetinama miliona evra – ističe za Danas Kostić i dodaje da su ušteđena sredstva dovoljna za rad Agencije u narednih pedesetak godina.
Analizirajući vrste sporova naš sagovornik podseća da su u periodu od 2005. do 2009. godine dominirali predmeti koji se odnose na isplatu minimalne zarade, „što, zapravo, i jeste rak rana privrede“. Izmenama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i proširenjem nadležnosti Agencije, težište se sa materijalnih povreda Zakona o radu, prebacuje na zaštitu statusa zaposlenih (otkaz ugovora o radu i dostojanstva na radu), da bi od 2010, tačnije od trenutka kada je Agencija pravnosnažno rešila spor čiji je predmet zlostavljanje na radu, to postalo dominantna oblast rada (u međuvremenu je doneto više od 70 pravnosnažnih rešenja).
– Proširenjem nadležnosti Agencija počinje da rešava i sporove čiji je predmet naknada za dolazak (i odlazak) sa rada, kao i isplata jubilarne nagrade, koje su kao poseban problem, bile izražene u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja. U kolektivnim sporovima, dominiraju zaključenje kolektivnog ugovora kod poslodavca, i sporovi u vezi sa primenom ili izmenom tog ugovora, ali se sve češće pojavljuju i sporovi čiji je predmet obustava rada, odnosno pravo na štrajk, kao i pravo na sindikalno organizovanje – kaže Kostić.
Rezultati istraživanja sprovedenog u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, koje je realizovano uz podršku Inicijative za razvoj i saradnju IDC i u kojem je učestvovalo nekoliko relevantnih institucija, pokazalo je da se zaposleni najčešće informišu o mogućnostima mirnog rešavanja sporova preko sindikata, a ni obaveštenost poslodavaca nije na visokom nivou. To upućuje na zaključak da Zakon koji reguliše tu oblast nije zaživeo u praksi, iako je usvojen pre više od devet godina.
I prema oceni Jovana Protića, koordinatora Međunarodne organizacije rada za Srbiju, neinformisanost je glavni razlog što zaposleni svoja prava pokušavaju da ostvare kroz duge sudske procese, nesvesno ignorišući prednosti mirnog rešavanja sporova.
– Taj problem je posebno izražen na jugu Srbije odakle, inače, dolazi veliki broj radnih sporova. Ali bez obzira na sve prepreke moglo bi se konstatovati da Agencija dobro radi svoj posao a vetar u leđa svakako bi dalo usvajanje zakona o štrajku koji predviđa mirno rešavanje spora pre stupanja u štrajk. Taj dokument je još 2011. godine usaglašen sa međunarodnim konvencijama, ali još uvek čeka zeleno svetlo vlade i parlamenta. Cilj je, takođe, da se u perspektivi više kolektivnih sporova rešava mirnim putem. Ipak, treba naglasiti da je ovo alternativa rešavanju radnih sporova pred sudskim instancama za čiji je ishod veoma važno koliko su precizno definisani zahtevi strana u sporu. Kao ilustrativan primer pomenuću štrajk prosvetnih radnika iz 2011. Tada je pet sindikata izašlo sa pet različitih zahteva i bilo je gotovo nemoguće pronaći kompromisno rešenje sa poslodavcem, odnosno državom. Važno je, dakle, da strane u sporu jasno iskristališu svoje zahteve, ali i da nije reč o komplikovanom slučaju poput recimo višegodišnje neisplaćene zarade što je inače svuda u svetu nazamislivo – komentariše za Danas Protić.
Da bi se situacija na planu edukacije potencijalnih korisnika usluga Agencije za mirno rešavanje radnih sporova koliko-toliko popravila, Protić podseća da je 2011. odštampano 30.000 lifleta namenjenih građanima, a organizovano je i nekoliko okruglih stolova na temu radnih sporova. „Finansirali smo i izradu monografije a početkom oktobra planiramo da napravimo novu rundu obuke za novoimenovane miritelje i arbitre u Agenciji. U planu je i organizacija jednog regionalnog skupa“, najavljuje Protić. Inače, kad je reč o zemljama u okruženju agencije za mirno rešavanje sporova imaju Crna Gora i Republika Srpska, Federacija BiH ide tim putem, dok je Makedonija usvojila zakon ali još nije uspostavila agenciju.
Statistika dalje govori da je najviše predloga za pokretanje mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova podneto u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i da prednosti tog postupka najviše koriste državni i javni sektor, preciznije, ustanove koje se finansiraju iz republičkog budžeta, kao što su ustanove kulture, zdravstva, obrazovanja, ministarstva… Ovaj način rešavanja sporova slabije je zastupljen u privrednim društvima. Osim zaposlenih, čija su prava ugrožena, na vrata Agencije mogu zakucati i poslodavci. Problem je, međutim, što o prednostima takvog načina rešavanja sporova, ni jedni ni drugi, nisu dovoljno informisani. I još nešto. Preduslov za rešavanje spora mirnim putem jeste pristanak obe strane načelo dobrovoljnosti.
*****
Uklapanje u evropski prosek
Sa 35 odsto meritorno rešenih predmeta, Agencija se uklapa u evropski statistički prosek, što je veliki uspeh. Taj pokazatelj ukazuje i na to da je Agencija uspela da se nametne kao alternativa sudskom postupku, kao što se medijacija pred miriteljem u kolektivnim sporovima izborila sa obustavom rada i drugim oblicima sindikalne borbe. Očigledno je da smo uspeli da dokažemo da u Srbiji ima mesta za nas, ali i da ima prostora za unapređenje našeg rada, kako kroz bolju zakonsku regulativu, tako i kroz promociju i jačanje ove institucije – kaže Dejan Kostić, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
*****
Učinak Agencije
* Rešeno ukupno 12.601 individualni i 171 kolektivni spor
* Pravnosnažnim i izvršnim rešenjem arbitra rešeno 4.150 individualnih sporova
* Zaključivanjem sporazuma pred miriteljem, uspešno okončan 81 kolektivni spor
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
