Država gubi milione evra zbog nenaplaćenih eko taksi

Ukoliko se uvoznik, ili proizvođač ne evidentira kod Agencije, niko ga neće kontrolisati, jer nadležni nemaju podatak koga da kontrolišu. Svaki komentar je suvišan, svi koji poštuju zakonske obaveze u nepovoljnijem su položaju od nelojalne konkurecije koja na ovaj naćin ostvaruje ekstra profit, dok država gubi milione evra jer ih ne naplaćuje – kaže Zorana Nikolić, asistent direktora Set Reciklaže.

Ona ističe da bi republički inspektori trebalo da na osnovu podataka koji se mogu dobiti od carine kontrolišu sve koje stavljaju na tržište nove proizvode i da podatke o tome dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine ili nadležnom minitarstvu da bi se uradila rešenja o obavezi plaćanja naknada, a ne obrnuto, kao što je kod nas već godinama praksa. Tvrdi, takođe, da resorno ministarstvo ne prepoznaje potencijal naplate ekološke takse, odnosno kolika su to sredstva. Prvenstveno se eko taksa naplaćuje da bi se finansirali posebni tokovi otpada, znači tretman uglavnom opasnog otpada i projekti iz oblasti upravljanja i zaštite životne sredine.

– Kada bi se povećala naplata, novca bi bilo i za mnoga druga davanja, ali kako da naplatite nešto što ne znate ni da postoji. Činjenica je da u razgovorima sa operativcima u Ministarstvu životne sredine, koji bi trebalo da znaju kako sistem funkcioniše, nailazimo na nerazumevanje. Stiče se utisak da ni oni sami ne znaju ko je obavezan, i po kom osnovu, da plati eko taksu, a ko da kontroliše naplatu. Potrebna je mnogo bolja komunikacija, među resorna saradnja između minstarstva životne sredine, Ministarstva finansija i Uprave carina naglašava Zorana Nikolić.

Ona napominje da su komentari, kada se pomene reciklaža :“To je posao budućnosti“.

– U Srbiju je ta budućnost odavno stigla, 2009 godine je usvojen set „zelenih zakona“ a 2010. niz podzakonskih akata – uredbi i pravilnika kojima se regulišu posebni tokovi otpada. Takođe, što se tiče samog tretmana, u Srbiji već godinama postoje veoma ozbiljne fabrike za tretman elektronskog otpada, sijalica, guma…Ali smo neprimetni za one koji odlučuju o nama, retko ko prepoznaje koliki potencijal ima ova grana privrede – naglašava naša sagovornica.

Ona dodaje da kada bi se naplata eko taksi povećala, sigurno je da bi i sama visina eko taksi išla na niže. „Ovako, ko plaća eko taksu za to ne dobija ništa, a ko ne plaća -profitira, operateri za tretman otpada naknade za tretman dobijaju sa ogromnim zakašnjenjem A propisi postoje, i njima je regulisano da se plaćanje ekološke takse vrši kvartalno, kao i da se kvartalno konkuriše kod ministarstva za dobijanje naknada za tretman otpada. Ali ministarstvo životne sredine još nije raspisalo ni konkurs za 2014 godinu, iako je zakonski rok bio do 28. februara. Za 2013 godinu konkurs je objavljen u avgustu“, zaključuje Zorana Nikolić.

Jednostavan princip

– Princip: zagađivač plaća! veoma je jednostavan. To praktično znači da onaj ko stavlja nov proizvod na tržište Srbije, a koji posle upotrebe pripada posebnim tokovima otpada – plaća ekološku taksu. Deo novca od taksi odlazi na finasiranje upravljanja posebnim tokovima otpada, tretman, reciklaža i krajnje zbrinjavanje otpada. Ne bi se sve prevaljivalo na krajnjeg kupca – potrošača jer onaj ko plati ekološku taksu može sa operaterima za tretman otpada potpisati ugovore o isplati dela naknade za sakupljene količine otpada koje predaje na reciklažu i na taj način povratiti deo plaćene eko takse – ističe Zorana Nikolić.