Ko je poslodavac korisnicima socijalne pomoći

Ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin obelodanio je da je Vlada Srbije usvojila Uredbu kojom se radno sposobnim korisnicima socijalne pomoći nameću radne ili obrazovne aktivnosti. Kazna za prvo odbijanje je smanjenje iznosa pomoći, dok se drugo odbijanje sankcioniše prestankom isplate. „Socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada. Zaduženja će određivati nadležni centri u saradnji sa lokalnim samoupravama“, rekao je Vulin. U Uredbi se navodi da će radno sposobni primaoci pomoći sa centrom za socijalni rad zaključivati sporazum u kojem ce se definisati njihove obaveze, koje se opisuju kao način da se prevaziđe isključenost iz društva. Reč je o lečenju, zapošljavanju, društveno-korisnom radu ili formalnom i neformalnom obrazovanju. Korisnici pomoći mogu da budu upućeni na aktivnosti kod organizacija sa kojima centri za socijalni rad sklope protokol o saradnji, a to su između ostalog Nacionalna služba za zapošljavanje, Crveni krst, preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali i privredna društva.

U Evropskoj mreži protiv siromaštva (EMPS), koja okuplja 20 nacionalnih i regionalnih organizacija civilnog društva, ocenjuju da bi ti propisi mogli dovesti do porasta siromaštva u Srbiji i ugrožavanja prava siromašnih. Tvrde, takođe, da Uredba dolazi u trenutku kada je zabeležen rast stope siromaštva i visoka nezaposlenost, dok su liberalizacijom tržišta pogoršani uslovi rada i narušeni principi dostojanstvenog izvršavanja radnih obaveza. Žestoke kritike na tu meru uputili su i poslanici opozicije koji ukazuju na to da nisu precizno definisane obaveze organizacija kod kojih će biti angažovani primaoci socijalne pomoći. „Ako ima zloupotreba, ministar je onda odgovoran što nije sproveo kontrolu, ako želi da smanji broj korisnika, odgovoran je što to radi na nezakonit i neustavan način. Tu je i još nekoliko nerešenih pitanja – da li za onog ko po naredbi centra za socijalni rad treba da radi neki posao važi Zakon o radu, ko plaća za njega doprinose, da li ima prava na prevoz, ko mu je poslodavac“, kaže Gordana Čomić, poslanik DS.

Izvor: Beta i S.V.

Ishitrene mere

U Evropskoj mreži protiv siromaštva ukazuju na to da bi „ishitrene mere“ i njihovo sprovođenje bez odgovarajućeg institucionalnog okvira, mogle dovesti do štetnih posledica. Smatraju takođe da je potrebno unaprediti politike zapošljavanja i poštovanja standarda dostojnog rada na čemu insistira Međunarodna organizacija rada, „jer bi u tom slučaju, korisnici socijalne pomoći bili više motivisani da traže zaposlenje nego da se oslanjaju na socijalnu pomoć. Zabrinjavajuće je što se u Uredbi govori o obavezama korisnika socijalne zaštite, ali ne i o obavezama poslodavaca koji treba da ih zapošljavaju, bez obzira da li je reč o državi ili privatnicima“, naglašavaju u EMPS-u.