Nuklearka od regionalnog značaja

On tvrdi da postoji i te kako valjan razlog da se obezbedi prelazni period u kome bi dva bloka nuklearke – planirani novi i stari, struju proizvodili zajedno čime bi se iskoristili sinergijski efekti njihovog uporednog rada. Naš sagovornik objašnjava da je od usvajanju strateške odluke do početka gradnje elektrane potrebno da prođe tri do pet godina i još toliko do završetka svih radova. Dakle, od donošenja odluke do proizvodnje prvih kilovat sati iz novog bloka Krško 2 potrebno je oko deset godina. Za suinvestiranje u ovom projektu zainteresovane su, pre svih, susedne energetske kompanije koje su procenile da će na ovom prostoru dugoročno nedostajati električna energija koja će objedinjavati konkurentnu cenu, pouzdano snabdevanje i minimalni uticaj na životnu sredinu.

– Računamo da će udeo kapitala naše kompanije i drugih slovenačkih društava u novom bloku iznositi 51 odsto a u finansiranju njegove gradnje koristili bismo sopstvena sredstva, kredite i obveznice. Ostalo ima smisla prepustiti susednim energetskim kompanijama ili portfeljskim ulagačima. Već smo imali konkretne razgovore ali i ponude 12 evropskih elektroprivrednih društava koja su se interesovala za projekat nove nuklearne elektrane. Kada je o dobavljačima opreme reč razmišljamo o više kompanija. Na tom spisku su Vestinhaus, Areva i Micubiši. U izvodjenje radova, gradnju i montažu ali i održavanje bila bi uključena sva domaća preduzeća kvalifikovana za te poslove – objašnjava Novšak.

Poput postojeće nuklearke i novi blok će biti energetski objekat od međunarodnog, odnosno, regionalnog značaja. Utoliko pre je saradnja sa partnerima u regionu neophodna. Treba, međutim, podsetiti da Slovenija, koja duže od tri decenije, zajedno sa Hrvatskom, veoma uspešno upravlja nuklearnom elektranom u Krškom, u ovoj oblasti ima zavidno iskustvo. Nova elektrana bi, u zavisnosti od snage instalisanog bloka, godišnje proizvodila između osam i 12 teravat sati električne energije. Poređenja radi, u Sloveniji je lane ukupno proizvedeno 15 teravat sati struje. I tu nije kraj. Iz novog bloka nuklearke bi se, sudeći prema planovima, obezbeđivalo i daljinsko grejanje, što je ekonomski, ali i ekološki, opravdano ulaganje. Nova elektrana bi nudila tu mogućnost i trebalo bi je iskoristi. Za sada još nije precizirano koji bi se gradovi grejali na taj način – osim obližnjih Krškog i Brežica, pominju se i nešto udaljeniji Ljubljana i Zagreb.

– Donošenje odluke u korist gradnje NEK 2 svakako bi značilo izbor optimalnog puta u izvesniju privrednu budućnost Slovenije. Novi blok nuklearne elektrane bi konkurentnom i stabilnom cenom električne energije snažno uticao na ukupnu nacionalnu privredu. Uz to se njegovom gradnjom otvara i mogućnost za saradnju slovenačkih preduzeća u svim razvojim fazama projekta ali idaje šansa za uspostavljanje dugoročnih poslovnih veza na međunarodnim tržištima u vodećim tehnološkim granama – ističe sagovornik Danasa.

Gradnja Krškog 2 za Sloveniju predstavlja značajan proboj ka nezavisnosti kada je reč o pouzdanom snabdevanju električnom energijom uz korišćenje najboljih, najmodernijih i bezbednih tehnologija. Osim toga, kao nezagajujući izvor energije sa optimalno iskorišćenim prostorom, nuklearna energija doprinosi zaštiti životne sredine i dostizanju ekoloških ciljeva koji su prioritet u Evropskoj uniji. Uz nuklearnu elektranu uvek se vezuje i skladištenje nuklearnog otpada. Sav otpad koji sada nastaje u proizvodnju električne energije u Krškom bezbedno se skladišti na lokaciji same elektrane. Izabrana je i potvrđena i lokacija u neposrednoj blizini nuklearke Krško gde će narednih godina biti sagrađeno odlagalište nisko i srednje radioaktivnog otpada. Tu će, uz otpad iz nuklearne elektrane, biti odlagan i radioaktivni materijal koji nastaje u drugim delatnostima u Sloveniji.

– Gradnja bloka Krško 2 znači usmerenje ka dugoročnoj proizvodnji električne energije iz nuklearne elektrane. To bi pozitivno uticalo na troškove odlaganja radioaktivnog otpada i njegove razgradnje. Zna se da je tog otpada, za koji se treba pobrinuti tokom i posle upotrebe, relativno malo i zato bi dodatno uvećavanje kapaciteta odlagališta takvog otpada značilo minimalno uvećanje apsolutnih troškova koji bi se, naravno, razdelili kroz znatno duži period. Na taj način bi ti troškovi u odnosu na megavat električne energije proizvedene u nuklearnoj elektrani bili manji nego što su danas – procenjuje Novšak.

Nuklearka Krško obezbeđuje, u proseku, oko 36 odsto ukupne električne energije proizvedene u Sloveniji pri čemu se polovina proizvodnje isporučuje Hrvatskoj. Za duže od tri decenije, koliko radi, u ovoj nuklearnoj elektrani proizvedeno je 149,4 teravat sati električne energije, a odlazak Krškog „u penziju“ još se ne nazire. Rad nuklearne elektrane periodično se produžava svakih deset godina za period od narednih deset godina, a procenjuje se da će Krško će raditi do 2043. „Nuklearna elektrana Krško obezbeđuje stabilnost i pouzdanost rada elektroenergetskog sistema Slovenije i analize pokazuju da uvoz struje ne bi mogao da nadomesti njenu ulogu u sistemu“, zaključuje Marin Novšak.

Procene

Prema našim procenama, izgradnja novog bloka koštala bi između tri i po i pet milijardi evra. Cena zavisi od snage bloka, a u planu je da ona bude između 1.200 i 1.600 megavata. Takve elektrane sada se grade u svetu. Novi blok bi trebalo da bude izgrađen na lokaciji Krško, gde inače već radi stara elektrana i gde su skoncentrisani ljudi, znanje, bezbednost. Dalekovod Krško-Beričevo omogućio bi priključenje nove elektarne na elektroenergetski sistem, a imamo i ostalu infrastrukturu za njeno funkcionisanje – ističe Martin Novšak, direktor kompanije GEN Energija.