Svrake nam popile mozak

Verovatno bi bili u pravu i oni koji bi tvrdili da su mnoge uspešne reforme ipak napravljene, ali samo pod uslovom da su pogoršale već loše stanje stvari. I stvarno, tih bezveznih i štetnih reformi je u Srbiji bilo oduvek. Čak se može reći da glupim i štetnim reformama najčešće nije ni pružan ozbiljan otpor. Prolazile su nekako lako, kao po loju, dok dlanom o dlan. Posle se neko seti da je stanje još gore nego pre te „genijalne“ reforme, pa smisli još goru. Neki su možda bili zlonamerni, a neki su verovatno bili nesvesni svog neznanja i gluposti. Zar je to važno? Okreni – obrni, zna se ko štetu trpi, ili bolje rečeno, zna se ko štetu ne trpi. Narod uvek nadrlja, a reformisti ni dlaka sa glave.

Kad je zadnji put bilo stani – pani, Slobodan Milošević nije smanjivao penzije i plate, nego je tiho počeo da potkrada penzionere tako što je svaka penzija kasnila po nedelju dana. Mic po mic i nakupilo se tu mnogo meseci neisplaćenih penzija. Može se slobodno reći da je to genijalnija ideja nego kad se neko seti da penzije treba da smanji. Da ne priča čovek o genijalnosti zajma za preporod Srbije. Mora se priznati da je i to mnogo bolja ideja od ovog što su se sad dosetili reformatori. Možemo se mi raspravljati da li je tada situacija bila još gora nego sada, ali to i nije bitno. Ono što je važno, to je da su građani opljačkani, a boljitak se desio samo onome ko je kajmak skinuo.

Već i mala deca u predškolskom uzrastu znaju da je u Srbiji najveći problem lopovluk na sve strane, glupaci i nesposobnjakovići na odgovornim mestima, korumpirani državni službenici, partije sa šuploglavcima, uvlakačima i čmaroljupcima na najvišim položajima… Dakle, srebroljublje, koristoljublje, slavoljublje… Čak bi se i Titov pionir dosetio da su to suštinski bitne stvari koje moraju da se reformišu, a ne smanjenje plata državnim službenicima, koji i onako rade po principu „ne možeš toliko malo da me plaćaš koliko ja mogu malo da radim“. Smanjenje plata samo može da stimuliše korupciju i nasušnu potrebu da se do para dođe mimo plate. Zar je evropski trend da se produktivnost povećava tako što se plate smanje? Počeće kod nas i magarci da plaču kad saznaju za naše genijalne ideje kojih se oni nikad dosetili ne bi.

Mrka kapa kad čovek malo prevrne po istoriji i srpskim reformatorima. Ispadne da je, malte ne, Knjaz Miloš bio jedini pravi reformator. Nije ni čudo. Verovatno je on jedini vladar Srbije koji se okružio najpametnijim srpskim glavama toga vremena i prihvatao njihove predloge. Zlonamerni bi rekli da je njemu bilo lako, jer nije imao lažne dilome i kobajagi obrazovanje, pa je znao da su drugi mnogo pametniji i obrazovaniji. Za Tita bi se moglo reći slično, ali je on ipak imao neke počasne doktorate.

A šta tu radi narod. Pa ništa. Kao da nam je svraka popila mozak. Veruje u vođu i uplati zajam za preporod Srbije. Ako treba i ako baš mora, prihvatiće i smanjenje penzija i plata, samo da nam bude bolje. Ajde da se žrtvujemo. Zar se nismo žrtvovali i na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu, Solunu… Idemo u nove radne pobede i nemoj slučajno da neko pročita „Stradiju“ ili slepog „Vođu“, jer će se mnogo razočarati, a to ništa ne pomaže i škodi zdravlju.