Kako pobeći od sindroma "obućara bušnih cipela"

Kolika je svest, kako na nivou šire zajednice, tako i u samoj struci, među klijentima i u medijima, o važnosti industrije tržišnih komunikacija?

Milica Stefanović: Verujem da, kada govorimo o struci, postoji veliko razumevanje toga koliko su tržišne komunikacije važne za stvaranje i održavanje vrednosti proizvoda i usluga na tržištu. Mislim da se to odražava u količini vremena, energije i znanja koje značajan deo industrije (kako agencija, tako i oglašivača) ulaže u samoregulativu i uređenje uslova poslovanja na tržištu. Najzad, nedavno je deo struke pokrenuo i inicijativu da se važnost i vrednost marketinga dodatno jasno promoviše kako ne bismo imali još jedan slikovit slučaj „obućara bušnih cipela“. Sa druge strane, moj lični utisak je da opšta javnost sa nipodaštavanjem gleda na sve što im liči na reklamu, promociju, oglašavanje, a to ukazuje na nepostojanje svesti o tome koliko tržišne komunikacije doprinose vrednosti proizvoda, ali i koliko utiču na naše svakodnevne odluke. Za ovu okolnost svakako treba se ponovo vratiti na pitanje kako industrija sama komunicira svrhu svoga postojanja, zapravo da li to radi uopšte. Dok se industrija sama ne pobrine da onako efektno kako komunicira za svoje klijente, počne da komunicira sa potrošačima i za sebe – malo toga se može promeniti.

Vanda Kučera: Činjenica da su, zaključno sa ovim brojem, u protekle dve godine u vikend izdanju Danasa objavljene su 72 strane na kojima se pisalo na različite teme iz oblasti marketinga i komunikacija i to na jedan interesantan, dinamičan i originalan način, da je u kreiranju njihovog sadržaja učestvovalo oko stotinu stručnih i zanimljivih sagovornika, verovatno najbolje govori o tome koliko je ova industriju inspirativna i značajna za privredu i društvo u celini. Opet, to u isto vreme govori i da je pisanje o njoj, kao i promovisanje dobre prakse iz ove oblasti poželjno, i čak neophodno jer načelna ideja o važnosti i značaju možda postoji, ali slika o struci, kao i znanje o tome šta ona sve predstavlja, o talentima i ekspertima koje upošljava nikako nisu usklađeni sa njenim realnim značajem. O marketingu i komunikacijama se neretko govori i piše u pežorativnom smislu, sto je možda još veći problem. Dešava se da neke osobe koje u javnosti istupaju sa pozicija određene vrste autoriteta, kada komentarišu ili makar samo koriste reč marketing i oglašavanje pokazuju, sa jedne strane ne malu dozu neznanja i nepoznavanja te oblasti, a sa druge strane je sa namerom koriste u negativnom smislu. Iz tih razloga bih zaključila da, što se struke, znanja i talenta tiče, imamo sve što nam treba, ali da kada je reč o široj javnosti, slika o značaju komunikacija nije potpuna. Izgleda da smo mi kao struka koja se bavi komunikacijama negde zatajili na projektu komuniciranja o nama samima. Verujem da je M&A dodatak dobar primer jednog koraka u pravcu promene ovakve slike i da će biti podsticaj, i za nove ideje, i za projekte sličnog formata.

Gordan Brkić: Kada nam pažnju privuče spot od 30 sekundi, kada se usredsredimo na poruku kratke radijske reklame ili zaustavimo pogled na bilbordu, time tek uočavamo vrh jedne velike strukture o kome ne znamo ništa ili znamo jako malo. A temelje i čvrstinu te strukture čine ljudi najrazličitijih zanimanja čija znanja, rad i potraga za kreativnim rešenjima ostaju daleko od bilo kakve pažnje javnosti. Ne bi u tome bilo naročitog problema, uostalom postoje i druge struke prema kojima je većina indiferentna. Međutim, kada je reč o industriji tržišnih komunikacija, postoje stereotipi na nivou negativnih konotacija. Uvreženo mišljenje da reklame služe da nam „podvale“ tako što će da nam prodaju, da nas navedu da postanemo kupci i potrošači je razlog zazora koji sakriva neke druge aspekte, na primer kampanje društvene odgovornosti, brojne nagrade koje naše kreativci osvajaju u svetu, činjenicu da ovaj sektor zapošljava stvarne ljude, i to najčešće mlade koji tako ostaju u svojoj zemlji. Dodatak „Marketing&advertizing“ je zamišljen i realizovan kroz dve sezone baš u tom cilju da se ukaže na sve ono što tržišne komunikacije jesu, a što se najčešće ne prepoznaje.