Laka letnja literatura

Sećate se, to je delo iz slavnih osamdesetih, kad su ljudi još pričali fiksnim telefonima i kad je za njih svemoćni kompjuter bio deo svemirskog broda u filmu Odiseja 2001. I što je najvažnije, kada se verovalo da se do dobrog života može doći uz pomoć razuma.

„Postoje načini pomoću kojih možete pronaći uzbuđenje tamo gde vam se čini da nema ni traga od njega i taktike pomoću kojih možete ispod raznim muških maski otkriti pravog muškarca“, pišu doktori kliničke psihologije iz Los Anđelosa Konel Koven i Melvin Kinder. Kao zabavna psihološka slagalica, pronašli se ili ne, otkrili pravu tehniku ili ne, možda je najinspirativnije od svega, setiti se kako su ljudi, pardon muškarci i žene razmišljali i analizirali svoje odnose, iz epohe pre Seks i grad epohe.

Ukoliko se pak ovakav pristup smatra prevaziđenim, tu je pravi biser narativne proze Cena soli Patriše Hajsmit. Oni koji očekuju krimi roman, greše, reč je o romanu o lezbijskoj ljubavnoj vezi, što se još pedesetih smatralo toliko skarednim da su izdavačke kuće odbile da ga objave. Tim više je veći uspeh bio objavljivanje 1952. i milion prodatih primeraka. Privlačnost Cene soli bila je u tome što donosi srećan završetak za dve glavne junakinje, koje će u najmanju ruku pokušati da ostvare zajedničku budućnost, napisaće Hajsmitova decenijama kasnije.

I konačno, tu je „zaštitni znak“ Samizdata, Aleksandar Mekol Smit, najnoviji nastavak serijala Prva damska detektivska agencija, knjige koje su samo po žanru detektivske, a po svemu ostalom, naracija o afričkom kontinentu, ljudima i svakodnevici. Jedina žena privatni detektiv u Bocvani Mme Ramocve, uz šolju svog omiljenog čaja, često će reći poneku od sumorne svakidašnjice zadivljujuće relaksirajuću rečenicu. Na primer, „ljudi stvarno umeju da budu glupi, veruju u sve što čuju, ne pitajući se može li to uopšte biti istina“.