Vučić Alek mi je već neko vreme izvodio grimase svojim podbulim licem i hirurški zategnutim podvaljkom, pa sam napokon morao da ga pitam, nevoljno se prekidajući u ispijanju Crnog Džonija: „Dobro, koji ti je tvoj sad? Zašto mi glumiš voditelja dnevnika za gluvoneme osobe.“
„Pa, ovaj“, poče da se meškolji utrtani naprednjak, „ja to zbog predizborne ćutnje. A znaš, Magični, hteo bih nešto da te pitam.“
„Alek, opet si se predozirao vazelinom?“ zavrteh glavom prekorno. „Dokle više? Pa, za tebe je spas što ne ličiš na sebe! Ko bi s tobom ovakvim, kakav si ovde u Dobanovcima, na rezervnom komandnom položaju?“
„Eh, Magični, to me i muči. Vidiš, mnogi bi sada sa mnom u reforme, a ja ih nemam gde. Ali moram da ih primim, naredili ovi iz Ovalne sobe.“
„Gde je tu problem? Ti si navikao da ga primaš u množini“, procedih mrzovoljno.
„Magični, pusti sada to. Ja ovde govorim o sastavu buduće vlade.“
„A to li te muči“, uskliknuh razdragano. „Alek, ti znaš da Magični uvek ima rešenje.“
„Znam. Zato te i pitam, iako kršim predizbornu tišinu“, smerno uzdahnu Vučko.
„Ne lupetaj, aman! Predizborna tišina traje već mesec dana“, gotovo se izdrah na brižnog, novokomponovanog a nedovoljno ukomponovanog evropejca, a onda nastavih smirenim ali odlučnim tonom. „Evo ovako ćemo da rasporedimo vaške i šaške. Pamti dobro ili zapisuj“, upozorih Aleka, koji spremno izvadi već uključeni diktafon.
„Dakle, Čeda će ti biti ministar za testenine i hemikalije, da malo obogatiš koncepciju hleba i igara. Rasim će biti ministar za Zukorlića. Bakšišar Dinkić je rođen da bude ministar za bankomate. Tako ćeš da ga držiš podalje od dokumentacije i papirologije. Dalje, Dačić će biti ministar za Šarića i Če Gevaru, moraš da održavaš vezu sa naprednim snagama u Latinskoj Americi. Onog Velju metni za ministra za legalizaciju koridora i splavova. Normalno, Milanka Karić će biti ministar za tajkunizaciju. A Tadića ćeš imenovati kao ministra za atentate.“
Tu se Alek grdno trgnu i upita raspamećenim glasom: „Magični, a šta će mi ministar za atentate? Mislim, još nisam čuo za takvo ministarstvo.“
„Zato što ni ja još nisam čuo da neko Tomu Nikolića zove Predsednik Toma, već ga i dalje svi zovu Toma Grobar. Razumeš li o čemu ti govorim, vojvodo šeiče?“
Na te moje reči neupitne, Alek se zentarski uzvrpolji, prisetivši se da ne biva šeik bez čalme na glavi…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
