Učešće države u privatnom vlasništvu

1. Subvencionisani krediti po mom mišljenju nisu elemenat razvoja privrede, već oblik vremenski ograničene relaksacije, s obzirom na to da su kratkoročni.

2. Privredni subjekti iz raznih razloga su lišeni trajnih obrtnih sredstava i to nadoknađuju kreditima kod poslovnih banaka.

3. Skoro potpuno odsustvo pravih investicionih kredita kojima bi se podržali i pratili razvojni programi privrednih subjekata. Nedostatak investicionih kredita je uzrokovan sledećim činjenicama:

a) Odsustvom pravih programa razvoja;

b) Gubitkom i nelikvidnošću privrednih subjekata;

c) Nespremnošću poslovnih banaka da u ovakim uslovima ulaze u poslovne rizike, imajući, nažalost, već dosta loših iskustava.

4. U slučaju postojanja dobrog investicionog programa (pozitivno ocenjenog na bazi svih relevantnih metodologija poslovnih banaka), a uz ocenu banke da bi određena dokapitalizacija privrednog subjekta omogućila pozitivnu odluku o investicionom kreditu, mišljenja sam da bi ulazak države u delimično vlasništvo preduzeća bio rešenje. Ovo tim pre što je pristup sredstvima inostranih investicionih fondova za veliku većinu srpskih preduzeća otežan.

Ovaj postupak ne bi trebalo poistovećivati sa radom javnih preduzeća ili sa problemima preduzeća u restrukturiranju. Pojednostavljeni opis postupka za ulazak države u delimično (ne veće od 20 odsto ) i vremenski ograničeno (ne više od 5 godina) vlasništvo u privatna preduzeća bi izgledao ovako:

– Ministarstvo privrede kontaktira poslovne banke i od njih traži po 2, po njihovom mišljenju najbolja, programa razvoja za koji su traženi investicioni krediti;

– Banke za izabrane programe definišu nivo dokapitalizacije primenom svoje metodologije;

– Dokapitalizacija ne bi trebalo da bude veća od dva miliona evra;

– Investicioni krediti u tom slučaju bili bi minimum od 3 do 5 puta veći od iznosa dokapitalizacije;

– Kontrola državnog vlasništva u privatnim preduzećima ne bi trebalo da se vrši od strane raznih državnih agencija, već bi Ministarstvo privrede na konkursu izabralo poslovnu banku ili neku drugu privatnu konsalting grupu koja bi to radila za račun države. (Kao primer navodim da o plasmanima Norveškog državnog investicionog fonda brine CITY GROUP, izabrana na konkursu);

– Podrazumeva se da investicioni program pored svoje ekonomske isplativosti sadrži i odredbe koje se odnose na novo zapošljavanje, povećanje izvoza, zaštitu životne sredine i mogućnost daljeg razvoja.

Mišljenja sam da je u uslovima devastirane ekonomije i velike stope nezaposlenosti nemoguće bez inicijalnog impulsa početi privredni oporavak. Ja ga pored klasičnih finansijskih ustanova i procedura vidim i u pozitivnoj ulozi države, tim pre što bi ovde sa manje sredstava nego što je predviđeno za subvencionisanje kredita mogla da podstakne uz pomoć poslovnih banaka novi investicioni ciklus.

Autor je preduzetnik iz Novog Sada