Manipulisanje sobom i drugima

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kontraveština kao manipulacija

Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom. Potrebni su im drugi koji će raditi umesto njih, drugi na koje mogu svaljivati svu krivicu.

………………………………………………………………………………………………………………………………

Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom.

………………………………………………………………………………………………………………………………..

Ako želimo da živimo ispunjen život u kome ćemo realizovati svoju autentičnu ličnost, moramo promeniti ove manipulativne obrasce ponašanja koji nas vode „od“ razvoja u ponašanja koja će služiti našem razvoju i razvoju drugih.

Da bi se nešto promenilo, najpre mora da se prepozna

Često obrasce manipulacije usvojimo još u detinjstvu jer ih procenjujemo kao isplative u tom trenutku, a onda ih se slepo držimo ne primećujući koliko su po nas štetni. Dete koje raste uz roditelja, kojeg bi najkraće opisali kao siledžiju, najlakše usvaja ponašanje dobrog deteta, kako bi izbeglo stroge kazne i napade na sebe. Može, doduše, i da se identifikuje sa agresorom, pa i ono da izabere agresivnu strategiju za snalaženje u životnim neprilikama.

Manipulator

Manipulatoru u principu nedostaje sposobnost da uživa u sebi, da koristi svoje znanje i da proširi svoj osećaj životnosti, jednom rečju nedostaje mu individuacija.

………………………………………………………………………………………………………………………………

Manipulatoru nedostaje sposobnost da uživa u sebi, da koristi svoje znanje i da proširi svoj osećaj životnosti, jednom rečju nedostaje mu individuacija.

…………………………………………………………………………………………………………………………….

Za individuaciju je potrebno da čovek ima razvijenu zrelu volju. Međutim, cilj manipulacije je baš da zaustavi individuaciju, da zaustavi slobodnu volju. Manipulacija „ubija“ volju, iako to tako ne izgleda na prvi pogled, ako posmatramo manipulatora. Roditelj diktator trudiće se da njegova deca ne razviju svoju volju, kako bi on vazda ostao glavni, ostao „baja u svojoj kući“, gazda, „na čelu“. Dete koje pristane na „ubijanje svoje volje“ ostaje pasivno i nastavlja život pasivno manipulišući drugima, puštajući ih da umesto njega donose odluke, da preuzimaju odgovornost, jer je uočilo da takvo ponašanje „isplati“, jer mu u detinjstvu pomaže da preživi pored autokratskog roditelja.

U pokušajima da nametne svoju volju drugima, kroz manipulaciju, manipulator gubi i svoju autentičnu volju jer i sebe posmatra i kontroliše kao stvar. Gubi volju koja vodi ka razvoju, ka individuaciji.

………………………………………………………………………………………………………………………………

Cilj manipulacije je da zaustavi individuaciju, da zaustavi slobodnu volju. Iako ne izgleda tako na prvi pogled, manipulacija „ubija“ volju.

…………………………………………………………………………………………………………………………….

Manipulativni odnosi

Češće manipulatorom smatramo onog koji je dominantan u odnosu, jer manipuliše drugom osobom zarad svoje koristi. To je individua sa mentalno emotivnim problemima, osoba koja eksploatiše, koristi i kontroliše sebe i druge kao „stvari“, tretira ih kao objekat. Međutim, manipulator je i onaj koji je pasivan, jer ne koristi svoju snagu i potrebu za akcijom.

Čovek je često „igrač igara“, manipulativnih oblika komunikacije koji ne vode stvarnom kontaktu i razvoju.

Ako u dilemi „parazitiranje – razvoj“ osoba prevagne ka potrebi za parazitiranjem, simbiozom i življenjem na račun drugih, njegova volja će biti upotrebljena za neki oblik manipulacije, bilo aktivne, bilo pasivne.

U O.L.I. Psihodinamskoj Integrativnoj terapiji razlikujemo nekoliko vrsta parova koji se u manipulaciji privlače i tako stupaju u različite vrste odnosa: partnerske, poslovne, drugarske, porodične, roditeljske. Smer ovih manipulativnih odnosa je nerazvojan. Razmotrićemo kako se oni mogu razviti za opštu korist u razvojne parove.

………………………………………………………………………………………………………………………………

Čovek je često „igrač igara“, manipulativnih oblika komunikacije koji ne vode stvarnom kontaktu i razvoju.

………………………………………………………………………………………………………………………………….

Prvi par: Diktator-Slabić

Osoba koja prenaglašava svoju snagu, dominira, naređuje, navodi autoritete, čini sve ono čime može kontrolisati svoje žrtve. Ona odbacuje svoje slabosti i svoju osetljivost. Možemo je nazvati diktatorom i posmatrati kao šefa, velikog tatu, veliku mamu, direktora. Svaki diktator nađe sebi bar jednog slabića koga će kontrolisati svojom snagom. U tom kontaktu slabić prenaglašava svoju osetljivost da bi se izvukao. Tako postaje zaboravan, ne čuje, tih je, stalno zabrinut, onaj koji uvek popušta, pod parolom „pametniji popušta“ i kada ne misli tako stvarno, deluje zbunjeno i povučeno. Pokušava da izbegne diktatorove napade. Izbegava konflikt po svaku cenu. Diktator manipuliše tako što ne može da podnese svoju osetljivost, projektuje je u slabića, i onda u slabiću kontroliše tu osetljivost. Slabić ne sme da dozvoli sebi ispoljavanje snage, pa je izbacuje u diktatora i kontroliše je u diktatoru, time što izbegava konflikt.

Kada bi ovakav par radio na svom razvoju diktator bi mogao da izraste u lidera, a slabić u empatičara. Za to je potrebno da prvi prigrli svoju osetljivost, a drugi svoju snagu. Lider jeste snažan, on vodi, ali ne sprovodi diktaturu i ne trudi se da dominira. Ima razumevanja za tuđu osetljivost, jer je svestan svoje. Empatičar isto tako prepoznaje svoje i tuđe slabosti, prepoznaje ljudske greške. On ima snage da na poslu traži od ljudi da dobro rade, ali je i sklon da sasluša druge i da saoseća.

Obe osobe u svom razvijenom obliku odgovorne su za sebe, ne manipulišu, prihvataju svoje snage, svoje greške i mane, posmatraju sebe i druge ne kao objekte koji će im „završiti neki posao“, već kao osobe.

Kada neko prenaglašava samo jedan aspekt sebe, on gubi od celine, gubi od ljudskosti i u svoje nesvesno potiskuje opozit. Taj opozit se projektuje u druge ljude sa kojima se susreće i koje pokušava da kontroliše, jer ono što nije mogao da podnese u sebi, ne može ni u drugima. Čini mu se da kontrolisanjem nekako izlazi na kraj sa tom osobinom.

Drugi par: Kalkulator – Lepljivac

Osoba koja kalkuliše, zavodi, laže, vara i kontroliše druge prenaglašava svoju kontrolu privlači uz sebe lepljivce, osobe koje žele da se neko o njima brine, da budu vođene i neodgovorne, budalaste, paraziti, doživotna deca, tražioci pažnje. Lepljivac ne dozvoljava sebi da preuzme kontrolu nad svojim životom, da sam određuje svoj put i izbacuje tu kontrolu u partnera koga će moći da iskorišćava. Kalkulator zamenaruje svoju potrebu za uživanjem u životu, prepuštanjem zadovoljstvima, projektuje tu potrebu u druge. Ne dozvoljava sebi punoću života i razvoj, ali ne dozvoljava ni drugoj osobi da preuzme odgovornost za sebe i odraste.

Kada bi poštovao sebe i druge kao ličnosti i kada ih ne bi tretirao kao objekte, kalkulator bi mogao da se razvije u poštovaoca, koji poštuje svoju jedinstvenost i ceni jedinstvenost i osobine drugih. Poštovao bi i svoje protivnike. Tako i lepljivac koji preuzme kontrolu nad svojim životom može da se razvije u ljubitelja, onoga koji ceni veštine i dela drugih i ima potrebu da to afirmiše, ne kačeći se pritom za druge, ne lepi se, nije ovisan o drugima, može da im se divi i pomaže u njihovom razvoju. Usmerava svoj život na razvoj sebe i drugih.

Treći par: Siledžija – Dobrica

Siledžija je osoba koja prenaglašava okrutnost, agresiju, neljubaznost, ponižava druge, mrzi, zastrašuje, zvoca i kontroliše druge nekim oblikom pretnje. To su majke koje uskraćuju ručak detetu koje nije ispunilo njihovu želju. Prete odbacivanjem, uskraćivanjem ljubavi, agresijom, kaznom, fizičkom ili materijalnom, prete uskraćivanjem onoga do čemu je drugome jako stalo.

Uz siledžiju se često nađe i jedan dobrica, duša od čoveka, koji je uvek ljubazan, koji trpi. Naizgled žrtva, manipuliše prenaglašavajući brižnost, ljubav, „ubija ljubazošću“. Sa njima je teže izaći na kraj nego sa siledžijom. Dobrica pobeđuje jer se sa njim ne možete boriti. On je uvek nevin, nezahtevan, onaj koji se ne meša, bezazlen, svetac, ugođivač.

Kada bi siledžija prestao da potiskuje svoju dobrotu i topla osećanja razvio bi se u asertivnu osobu, otvorenu i direktnu, snažnu u obraćanju, snažnu u afirmisanju vrednosti u koje veruje, bio bi afirmator. Ne bio bio nasilan i dominirajući, ne bi imao potrebu da u drugima kontroliše dobrotu. Afirmator jeste jak, ali ume i da bude negujući. Kada bi dobrica prestao da potiskuje svoju agresivnost i da je kontroliše u drugima svojom dobrotom, postao bi negovatelj. Bio bi topao, prijateljski raspoložen i dobronameran, ali ne bi morao da bude poslušan, popustljiv, ulagivač. Bio bi u stanju da duboko voli i neguje.

Četvrti par: Sudija – Zaštitinik

Sudija nikome ne veruje, kivan je, teško oprašta i stalno okrivljuje. Prenaglašava kriticizam. Ponaša se kao sveznalica, stalno popuje, upoređuje se sa drugima, skuplja tuđe greške i grehe, postiđuje, pobeđuje, ubeđuje, osvetnik je.

Sudija ne dozvoljava sebi podršku drugima, dok je zaštitnik, kao njegov opozit prenaglašava. Zaštitnik razmazi druge, preterano je saosećajan, ne osuđuje podršku do neprimerenosti i ne dopušta onima koje štiti da stanu na svoje noge. Ne brine se za svoje potrebe, već o potrebama drugih. On brani druge po svaku cenu, kao drveni advokat, ispaštač umesto drugih, nesebični davalac. Varijante su „velikomučenik“ i „mama kvočka“. Ne primećuje da manipuliše sobom jer ne vodi računa o svojim potrebama. Kada bi vodio računa o sebi, bar upola koliko brine o drugima, postao bi vodič koji strpljivo može da pomaže drugima da pronađu svoj put i način, bez prezaštićivanja. Mogao bi kritički da posmatra sebe i druge i da pomogne onda kada mu drugi pomoć zatraže.

Sudija bi mogao da se razvije u ekspresivca. Ne bi sudio drugima, ali bi bio sposoban da snažno, izražajno ispolji svoja uverenja. Pošto je sposoban i da se brine o drugima neće druge bombardovati svojim stavovima i kritikom. Ekspresivac ume da bude uverljiv i ume da bude vodič koji podstiče druge da idu svojim putem.

Integracija opozita vodi ka razvoju

Vidimo da se u svim prethodnim parovima razvojni oblik postiže kada osoba integriše u sebe svoj opozit.

Kroz terapiju ili lečeće odnose sa ljudima, partnerima koji su se već razvili kao odrasle, odgovorne individue, može se učiti aktualizacija spostvene ličnosti i sopstvene volje. Razvijanje volje ka kreiranju samog sebe, prihvatanju sebe i drugih kao ličnosti, a ne kao stvari, pokretanje samoispunjavajućih potencijala umesto samoporažavajućih manipulacija.

Integrisanjem u sebe opozita koji smo projetkovali u druge, postajemo celovitiji i odgovorniji za svoj razvoj, ne bavimo se manipulacijama, i u mogućnosti smo da radimo na razvoju osoba koje volimo.

Autorka je Life Coach O.L.I. Metoda

mirjana.kokeric@gmail.com