Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 4.75
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..
Kako zaštiti decu u toku razvoda
02/06/2010 19:59

Kako zaštiti decu u toku razvoda

Autor: Dragana Miletić

U poznatom istraživanju koje se bavilo ispitivanjem intenziteta stresa izazvanog različitim stresorima, pokazalo se da je razvod braka među najstresnijim događajima u životu. Od svih ispitivanih stresora, jedino je smrt supružnika ocenjena kao stresnija u odnosu na razvod, dok su smrt bliske osobe, lična bolest, ozleda ili otkaz rangirani kao manje stresni.

Kako zaštiti decu u toku razvoda

Ipak, jak stres koji osobe preživljavaju u periodu razvoda ne sme biti izgovor za zanemarivanje dece koja zajedno sa roditeljima prolaze kroz ovu mučnu fazu. Deca, takođe, u ovom periodu trpe i, ukoliko se na njihove potrebe tada ne odgovori na adekvatan način, ili, kao što se neretko dešava, roditelji čak dodatno opterete decu razvodom, posledice kod dece mogu biti vidljive kroz čitav život.

Deca se, suočavajući se sa razvodom roditelja, suočavaju sa brojnim novinama. Neizvesnost koju najavljeni razvod donosi sa sobom detetu može biti nepodnošljiva. Ono zna da će se nešto promeniti u njegovom svakodnevnom životu, ali kako nije sposobno da to i zamisli, javljaju se brojni strahovi i strepnje. Ono zna da će kontakt sa jednim roditeljem biti umanjen. Takođe je moguće i da ga očekuje selidba ili promena škole, kao i pad životnog standarda. Iščekivanje svih ovih promena na praktičnom, svakodnevnom nivou samo je jedna od stvari koji provociraju stres. Emotivna dimenzija cele priče još je značajnija. Deca se u ovom periodu bore sa osećanjem napuštenosti, ali veoma često i sa osećanjem krivice uverena da su, nekim delom ili čak u potpunosti, ona odgovorna za rastavu roditelja.

Prilagođavanje na razvod može trajati i do dve godine, a nekad čak i duže. Ukoliko im se pruži adekvatna podrška i razumevanje, mnoga deca se nakon ovog perioda prilagode na novonastalu porodičnu situaciju. Ipak, postoje i ona koja ne uspeju da se izbore sa razvodom roditelja te kroz ceo život pate od posledica istog. Da razvod može imati ovako dugotrajne posledice pokazuju i rezultati istraživanja po kome se deca čiji su se roditelji razveli i sama češće razvode, a takođe se i ređe odlučuju da stupe u brak. Ali, ukoliko se deci pristupi na pravi način, moguće je da posledica razvoda uopšte neće ni biti. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da, ukoliko razvod nije praćen većim konfliktima i ukoliko su roditelji uspeli da u ovom periodu dete što je moguće više zaštite od stresa, deca iz razvedenih brakova mogu imati podjednako uspešan razvoj i emotivnu stabilnost kao i deca iz celovitih porodica.

*****

Istraživanja su pokazala da se deca čiji su roditelji razvedeni i sama češće razvode, kao i to da se ređe odlučuju da stupe u brak. Ipak, ovakve negativne posledice mogu biti izbegnute ukoliko se deci u toku razvoda pristupi na pravi način. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da, ukoliko razvod nije praćen većim konfliktima i, ukoliko su roditelji uspeli da u ovom periodu dete što je moguće više zaštite od stresa, deca iz razvedenih brakova mogu imati podjednako uspešan razvoj i emotivnu stabilnost kao i deca iz celovitih porodica.

******

 

* Od čega zavisi kako će dete reagovati?

Jedan od najznačajnijih faktora koji određuje način i uspešnost detetove borbe sa stresom u ovom periodu jeste osetljivost roditelja za detetove potrebe. Roditelji koji su inače i sami u toku razvoda pod jakim stresom često zaboravljaju da osluškuju dete i na adekvatan način odgovaraju na njegove potrebe. Čest je slučaj da oni jednostavno pokušavaju da dete drže po strani pretpostavljajući da su time učinili sve što je u njihovoj moći kako bi ga zaštitili. Kako je potpuno izolovanje deteta od onoga što se u porodici dešava nemoguće, neophodno je stalno razgovarati sa njim i davati mu objašnjenja o razlozima promena koje se odigravaju. U suprotnom će dete konstruisati svoju interpretaciju događaja koja je neretko ne samo pogrešna, već i pogubna po dete jer često njega predstavlja kao krivca ili odgovornog za nešto na šta nije moglo da utiče.

Dugi značajni faktori koij određuju detetovu reakciju na razvod roditelja su detetov uzrast u trenutku razvoda, pol, temperament i dr.

* Prihvatanje razvoda kod dece različitog uzrasta

Sposobnost predškolskog deteta da razume razvod roditelja i isti prihvati dosta se razlikuje od sposobnosti koju za to ima adolescent. Njegove mentalne sposobnosti kao i emotivni razvoj još uvek nisu dostigli nivo koji je potreban kako bi ono na pravi način shvatilo šta se dešava te je prva reakcija kod dece ovog uzrasta uglavnom zbunjenost. Međutim, i pored zbunjenosti , vremenom ova deca počinju da stvaraju svoje teorije o tome šta i zašto se dešava. Problem je u tome što su na ovom uzrastu deca veoma egocentrična te će, više nego li u bilo kom drugom periodu života, biti sklona da sebe opaze kao glavnog krivca za razvod roditelja. Može se čak desiti da vide kao sopstvenu odgovornost zadatak ponovnog spajanja roditelja. Fantazija o ponovnom pomirenju je kod deteta ovog uuzrasta uvek pristuna i prolazi tek vremenom sa odrastanjem. Problem je što, ukoliko roditelji ne uspeju da uvere dete u to da razvod nije imao nikakve veze sa njim, iako fantazija odrastanjem nestane, osećaj krivice podsvesno može da ostane prisutan i u odraslom dobu.

Predškolska deca su emotivno veoma zahtevna i još uvek su veoma česti i posebno jaki strahovi od napuštanja. Ono što je detetu u ovom periodu potrebno je stabilnost i rutina kako bi se razvoj odvijao neometeno. Nažalost, u periodu razvoda je nemoguće ispuniti ove uslove pa će kod deteta biti posebno pojačan stres. Periodi u kojima deca posebno ispoljavaju stres na ovom uzrastu su oni kada prelaze od jednog roditelja kod drugog. Čest je slučaj da se roditelji organizuju tako da dete deo vremena provodi kod jednog, a deo vremena kod drugog roditelja. Svaki ovaj prelaz je za dete izazov i potrebno je neko vreme kako bi ono uspelo da se adaptira na ovakav seting.

Deca od 6 do 8 godina, iako idalje imaju fantazije o pomirenju roditelja, imaju ređe osećaj krivice za to što se između roditelja desilo. Kod dece ovog uzrasta glavno osećanje je tuga za roditeljem koji je otišao od kuće.

Već na uzrastu od 9 do 12 godine deca mogu bolje da razumeju razvod. Ona mogu svesno da pokažu da se ne slažu sa time što se dešava i često čak biraju jednog roditelja i drže njegovu stranu. Bes prema roditeljima je prisutan i na ovom uzrastu se već svesno ispoljava. Roditelji, opterećeni sopstvenim osećanjima koje razvod budi, često pokušavaju da jednostavnu sankcionišu ovaj deteov bes misleći da su time rešili problem. Detetov bes u ovom trenutku je poziv za razgovor i ukoliko ga samo sankcionišemo bez dublje analize, javlja se opasnost da dete taj bes okrene protiv sebe i počne da ispoljava različita autodestruktivna ponašanja ili depresiju.

Zbog ovako jako izraženog besa kod dece ovog uzrasta, od posebnog je značaja suzdržavanje roditelja od međusobnog optuživanja pred detetom. Takođe je kritika jednog roditelja u njegovom odsustvu pred detetom nedopustiva. Ukoliko do toga ipak dodje javlja se opasnost da dete jak bes koji oseća veže za jednog roditelja i potpuno se distancira od njega.

Pored besa, na ovom uzrastu je češće nego na ostalim uzrastima, prisutan stid zbog razvoda roditelja. Zbog toga je, pogotovo u ovim godinama, neophodno dete uveravati da činjenica da se njegovi roditelji razvode nije nešto čega se ono treba stideti.

* Adolescenti i razvod roditelja

Na adolescentnom uzrastu već postoji sposobnost da se adekvatno razume i prihvati ono što se dešava, međutim i tu postoje određene opasnosti. Ako je ovo period značajan za izgradnju sopstvenog identiteta, postoji mogućnost da adolescent sliku o razvodu ugradi o sliku sopstvenog identiteta. Adolescencija je period kada se izgrađuje sopstveni pogled na svet i sistem vrednosti i stavova. Preispitivanja i menjanje stavova su tipični za ovaj period. Ukoliko se desi da u ovom periodu dođe do razvoda braka roditelja, adolescent će, više nego što bi to inače činio, preispitivati vrednost braka i moguće je da će izgraditi negativan stav prema njemu. Često se od ovih adolescenata čuje da se nikada neće venčati i da ne veruju u bračnu zajednicu. Adolescencija je takođe specifična i po konačnom odvajanju od roditeljskog gnezda i izgradnji sopstvenog sveta. Moguće je da, ukoliko tada dođe do razvoda roditelja, adolescent koji je razočaran u roditelje isuviše naglo prekine odnose sa njima i izgradi sopstveni svet suprotan od njihovog. Deidealizacija roditelja je normalna u ovom periodu, ali ukoliko nastupi isuviše naglo ona može biti prepreka u izgradnji sopstvenog identiteta i uzrok mnogih daljih kriza.

* Pol deteta i razvod

Pol je takođe značajan faktor u određivanju načina nakoji će dete reagovati. Skoro kao po pravilu, devojčice u toku razvoda roditelja postaju anksiozne i povučene, dok dečaci postaju agresivniji i neposlušniji. Devojčice iz razvedenih brakova takođe mogu ranije postati seksulano aktivne u odnosu na devojčice koje su odrastale u celovitim porodicama. Zanimljivo je da se pokazalo da dečaci lakše prolaze kroz teškoće nastale usled razvoda ukoliko se majka ponovo uda , dok je za devojčice to otežavajuća okolnosti i u tom slučaju se lošije prilagođavaju.

Otežano prilagođavanje na novonastalu situaciju povezao je i sa medjusobnim odnosom roditelja. Ukoiliko postoje oštriji konflikti između roditalja deca će razvod teže prihvatiti. Ovo se posebno odnosi na dečake kod kojih su primećeni problemi u ponašanja kada konflikti između roditelja ostaju jaki i nakon razvoda. Naravno, konflikti i svađe u značajni za prilagođavanje i kada ih je bilo pre razvoda.

******

Skoro kao po pravilu, devojčice u toku razvoda roditelja postaju anksiozne i povučene, dok dečaci postaju agresivniji i neposlušniji. Devojčice iz razvedenih brakova takođe mogu ranije postati seksulano aktivne u odnosu na devojčice koje su odrastale u celovitim porodicama. Zanimljivo je da se pokazalo da dečaci lakše prolaze kroz teškoće nastale usled razvoda ukoliko se majka ponovo uda, dok je za devojčice to otežavajuća okolnosti i u tom slučaju se lošije prilagođavaju.

******

 

* Kako umanjiti negativne posledice razvoda?

Od kritičnog značaja za neometen dalji razvoj je odnos koji dete ima sa roditeljima. Iako je jedan roditelj napustio dom i to samo po sebi kod deteta izaziva značajan stres, održavanje kontakta i rad na odnosu sa tim, kao i drugim roditeljem, može značajno umanjiti stresnost razvoda i doprineti izbegavanju ozbiljnijih posledica. Za ovo je naravno neophodna saradnja oba roditelja i njihovo međusobno usaglašavanje.

Pokazalo se da je za dete, dok se navikava na novonastalu porodičnu situaciju, najbolje da posete roditelja koji je napustio dom budu redovne, u precizno određenim terminima, predvidljive i da se odigravaju u setingu u kome nema mogućnosti bilo kakvog konflikta. Detetu je potrebno obezbediti što više stabilnosti u ovom nužno nestabilnom periodu. Ono je nesigurno i oseća se ugoženo, te mu je potrebno da ima osećaj da je ipak nešto moguće predvideti i da se na nešto može osloniti. Zbog toga je nakon nužnog uvođenja promena u svakodnevni život nakon odlaska jednog roditelja potrebno što pre uspostvaiti neku novu rutinu koja će detetu obezbediti barem neki osećaj sigurnosti. Ovo je posebno značajno kada se radi o nemirnijoj i temperamentnijoj deci. Njima je više nego ostaloj deci potrebno da imaju ustaljene navike kako bi uspeli da se na što bolji način nose sa stresom. Ipak, roditelji ne smeju misliti da su ustanovljenjem rutine na dnevnom nivou obezbedili detetu dobro okruženje i da su time učinili sve što je u njihovoj moći kako bi sačuvali dete od negativnih poseledica razvoda. Vođeni ovakvim savetima roditelji često lako pređu u ulogu rigidnog oraganizatora detetovog života i zaboravljaju na emotivnu stranu odnosa koja je u ovom periodu od posebnog značaja. Ma koliko bili emotivno iscrpljeni u ovom periodu, roditelji, pored praktičnog organizovanja života deteta, moraju stalno obraćati pažnju i na emocije koje se kod njega javljaju. Toplina, razumevanje, nega i dobre veštine roditeljstva su ključne za detetov razvoj i u periodu razvoda je potrebno da ove karakteristike ispoljava kako roditelj sa kojim dete ostaje, tako i onaj koji odlazi iz doma.

*****

Ma koliko bili emotivno iscrpljeni u ovom periodu, roditelji pored praktičnog organizovanja života deteta moraju stalno obraćati pažnju i na emocije koje se kod njega javljaju. Toplina, razumevanje, nega i dobre veštine roditeljstva su ključne za detetov razvoj i u periodu razvoda je potrebno da ove karakteristike ispoljava kako roditelj sa kojim dete ostaje, tako i onaj koji odlazi iz doma.

******

 

Navešćemo nekoliko praktičnih preporuka kojih bi svi roditelji u procesu razvoda braka trebalo da se drže :

>>> Pre samog pokretanja postupka razvoda bilo bi dobro roditelji razgovaraju sa detetom o onome što će se u narednom periodu dešavati. Poželjno je da tom trenutku budu prisutna oba roditelja.

>>> Trebalo bi da roditelji budu spremni da odgovore na sva moguća pitanja deteta i to što iskrenije. Dete treba ohrabrivati da slobodno pita bilo ta što ga zanima i iskaže sve svoje sumnje i strahove.

>>> Poželjno je sakupiti svu moguću literaturu o uticaju razvoda na dete određenog uzrasta

>>> Dete treba uveriti da ono ni na koji način nije uticalo na pogoršanje odnosa između roditelja i da razvod ni na koji način nije njegova krivica

>>> Bez obzira na uzrast deteta, neophodno je konstantno uveravanje u to da ga oba roditelja i dalje podjednako vole bez obzira na promene u njihovom međusobnom odnosu

>>> Ma koliko opterećeni bili sopstvenim problemima, roditelji moraju staviti detetove potrebe na prvo mesto

>>> Međusobne rasprave pred detetom se moraju izbegavati

>>> Roditelji koji su uvek i sami emotivno labilni u periodu razvoda ne smeju očekivati od deteta da ono zadovljava njihove emotivne potrebe

>>> Dete treba ohrabriti i za razgovor o aktuelnim problemima u kući i sa drugim ljudima, van porodice, ukoliko oseća potrebu za tim

>>> Prilikom razmene poseta sa drugim roditeljem treba izbegavati ispitivanje deteta o tome šta radi bivši partner ili o čemu su razgovarali dok su bili zajedno. Dete ne bi trebalo koristiti kao posrednika u komunikaciji sa bivšim partnerom.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)