– U Evropi je 26 miliona ljudi bez posla, što je za deset miliona, odnosno 62 procenta više nego pre pet godina. Sedam i po miliona mladih nema posao, a ni obrazovanje ni kvalifikacije. Zato Evropska konfederacija sindikata povodom ovogodišnjeg Praznika rada poručuje da je potrebno da Evropa krene novim putem. Iako lideri EU tvrde da moramo da nastavimo sa strogom politikom štednje, naša prvomajska poruka glasi da je potrebna nova politika da bi se brojni učesnici protesta u Evropi vratili na posao, kaže u razgovoru za Radnik Bernadet Segol, generalna sekretarka EKS-a.
Gospođa Segol naglašava da evropski građani gotovo pet godina plaćaju visoku cenu mera štednje i deregulacije, mera koje, kako ukazuje, nisu urodile plodom, te su smanjene plate, penzije, socijalna pomoć i javne usluge.
– Evropi je potreban ambiciozan plan. EKS predlaže investicioni plan od dva odsto BDP-a EU tokom sledećih deset godina i javne i privatne investicije na nacionalnom i evropskom nivou da bi se otvorila radna mesta i ostvario rast u održivim industrijskim granama u budućnosti, ističe Segol.
- Da li ste zadovoljni rezultatima dosadašnjeg delovanja evropskih sindikata? Da li su protesti i štrajkovi u brojnim evropskim zemljama urodili plodom i šta treba preduzeti da bi se poboljšao učinak njihovih metoda borbi?
– Četvrtog aprila je 50.000 članova sindikata iz svih delova Evrope marširalo u Briselu i progovorilo jednim glasom. Samo nekoliko nedelja ranije Francuzi su organizovali ulične proteste, u Grčkoj se demonstracije redovno održavaju, itd. Kriza utiče na sve evropske građane i oni žele da se njihovi glasovi čuju. Jedan zajednički slogan ujedinjuje sve Evropljane, a to je „Stop merama štednje“. Demonstracije ukazuju da je potrebno da Evropa promeni kurs.
- Da li evropski sindikati dovoljno koriste savremene metode komuniciranja i organizacije, kao što su društvene mreže?
– Sindikati, kao i druge organizacije, idu u korak s vremenom i razvojem tehnologije. Društvene mreže koristimo za komunikaciju, kao i da bismo dopreli do šireg javnog mnjenja. EKS i mnoge nacionalne sindikate naći ćete na Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu, Flickru i drugim društvenim mrežama.
- Da li mislite da su protesti građana na neki način konkurentni akcijama sindikata?
– Ne vidim da postoji konkurentnost između sindikata i drugih grupa građana – ljudi se udružuju na radnom mestu, u obrazovnim institucijama, u komšiluku i na mnogim drugim mestima da bi protestovali zbog iste vrste problema – gubitka posla, nezaposlenosti, smanjenja plate, penzije, socijalne pomoći, zbog deregulacije i privatizacije. Građani, bez obzira na to da li su radnici, birači, studenti, aktivisti, protestuju zbog različitih aspekata iste politike štednje. Poruka je ista – potrebna nam je nova politika, novi put kojim treba da krene Evropa.
- Poslodavci i jedan deo vlasti u Srbiji smatraju da će promena Zakona o radu, koja bi omogućila lakše i jeftinije otpuštanje radnika, rezultirati lakšim zapošljavanjem novih radnika i samim tim porastom stope zaposlenosti. Da li se slažete s tim stavom i da li slični trendovi postoje u EU?
– Neregularne reforme zakona o radu sprovedene su u nekoliko država-članica EU, naročito u zemljama koje su primile pakete pomoći. Te reforme nisu rezultirale većom stopom zaposlenosti. Naprotiv, na taj način je povećana stopa nezaposlenosti i broj nesigurnih radnih mesta. Međunarodna tela kao što su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropski sud za ljudska prava, kao i nacionalni ustavni sudovi osudili su neke mere štednje, uz obrazloženje da se njima krše osnovna ljudska prava. Upravo iz tog razloga sindikati su u nekoliko zemalja pored demonstracija započeli i pravne akcije protiv ove deregulacije zakona o radu.
Apel uoči izbora za EP
Izbori za Evropski parlament i nakon toga imenovanje nove Evropske komisije pružaju Evropi priliku da izabere novu putanju. EKS apeluje na birače da glasaju za one kandidate i vlade koje će podržati novu politiku, što će Evropu usmeriti na put koji je više orijentisan ka socijalnim pitanjima, kaže Bernadet Segol, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata.
Poruka vlastima u Srbiji ostaje ista
* Da li Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da preduzme nešto u domenu prava radnika da bi povećala šanse za prijem u EU?
– Da bi se pridružila EU, Srbija mora da poštuje osnovna prava (u skladu s kriterijumima iz Kopenhagena), kao i prava radnika i odredbe zakona EU koje su obavezne da poštuju sve države-članice. Na sastanku u februaru s tadašnjim premijerom Srbije Ivicom Dačićem, prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kao i šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanjom Miščević istakla sam da socijalni dijalog i puna inkluzija sindikata moraju da budu važna komponentu civilnog društva. Socijalni dijalog s poslodavcima i sindikatima mora da bude deo procesa pristupanja. Proces pristupanja se ne može voditi kao proces odozgo prema dole. Takođe sam podstakla Vladu da unapredi strukture Socijalnog saveta Srbije i učini ga funkcionalnim i relevantnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
