Izbori bez pobednika i poraženih

Holivudski crveni tepih na sred pazarske džade, „istorijski kulturni događaj“ uz niske strasti i seksističke podvale. Ovakav scenario subverzivna je predizborna intervencija čaršijskih kulturnih delatnika. Sve je bilo u službi demokratskog čina i običnog građanina, jer izbori su svečani trenutak, a pazarski bedem idealno mesto za političku propagandu vladajuće crveno zelene buržoazije.

Tri koreografije obeležile su izborni proces. Vladajuća elita tražila je podršku za nastavak svoje evropske politike, izgradnju infrastrukture i bolje budućnosti, uz jasnu poruku da lokalna samouprava ne dovodi investitore i ne otvara nova radna mesta, već da pokušava da kreira prostor i obezbedi političku stabilnost. Sa druge strane, prvi opozicioni koncept bio je protiv vladajuće strukture, usmeren na jasno definisanje nacionalne politike i ugroženosti sandžačkih Bošnjaka, uz direktan poziv međunarodnoj zajednici da što pre dođe u Sandžak, pitanje je opstanka ili ostanka. Kada su skontali da plavi šlemovi više nisu interesantni, da je teško iz opozicione lože voditi ohrabrujuću kampanju, promenili su igru i okrenuli se biračima uz tradicionalni pazarski muhabet. Drugi opozicioni koncept vodio je politiku „pomirenja“ i „srpsko – bošnjačkog dijaloga“, bez agresivnog verbalnog nasrtaja na vladajuću politiku Beograda oličenu u jednom čoveku, već na lokalnu kao krivca za celokupno stanje posrnule sandžačke nacije. Sva tri koncepta bila su personalizovana kroz tri prepoznatljiva insana koji su nas kroz uvežbane forme uljudnog kampanjskog ponašanja ubeđivali da je njihova politika jedini mogući preobražaj sandžačkog društva i da ćemo auto – putem, koji bude prošao preko Pešteri, brže stići do istoka i dalekog zapada, samo da na ovim izborima zaokružimo baš njih.

Tri su događaja obeležile ovaj izborni proces. Vladajuća garnitura je u koprodukciji sa koalicionim partnerom organizovala veliki narodni događaj za premijera i goste, a onda je mimo protokola i dogovora otpevana himna „Bože pravde“. Ljudi su stajali, direktori u trans padali, a danas, dvije hefte posle izbornih rezultata, u pazarskoj kasabi se ovaj trenutak tumači kao jasna teorija zavere isplanirana da ojača „bradu“, a oslabi ostale, koji se sve ove godine prilikom intoniranja himne državnički ponašaju.

U noć pred izbornu šutnju, opozicione kolovođe organizovale su u isto vreme i na dva različita mesta svoje poslednje predizborne svenarodne događaje. Sve je proteklo u najboljem redu, u duhu bošnjačkog zajedništva, bez pravde i Boga, u pomirenju i jedinstvu; izostalo je samo pružanje ruke, razmena ahmedija i eto nama i pravde i Boga. Hoću da verujem da je sandžačko društvo ovim izborima pokazalo svu ozbiljnost i potvrdilo da demokratije ima i da su izbori mali ritualni trenutak. Bez tenzija, nasilja, eskalacije sukoba i svega što je u prošlosti bila slika sandžačkog predizbornog perioda, ovi izbori su potvrdili da je moguće i drugačije, u ne baš ravnopravnim pozicijama političkih aktera izbori su protekli u najboljem redu. Kako bi dali svoj mali doprinos jačanju demokratskog društva, naša mala organizacija je u predizbornoj nedelji organizovala nekoliko javnih debata sa političkim partijama koje učestvuju na izborima u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Kao jedina civilna inicijativa, imala je zadatak da pokrene dijalog među kandidatima, temama koje su bitne za lokalnu zajednicu, o programima političkih partija, da doprinese relaksaciji odnosa i građanima pruži jedinstven prostor za otvoren razgovor. Za jednim stolom sedeli su opunomoćeni predstavnici SDP, SDA, BNS, Novog Pokreta. Jedni su nas bojkotovali, tvrdeći da je sve isplanirano, namešteno, postavljajući svoje uslove, zahteve i aludirajući da gušimo slobodu medija. Lokalni mediji prikazali su u integralnoj verziji održane debate, reprizirane po nekoliko puta zbog interesovanja javnosti. Nije tu bilo ekskluzive, već za građane, čini mi se i dalje nemoguće misije da svi sede za istim stolom. Preneli smo celoj međunarodnoj zajednici – i kontinentalnoj i prekookeanskoj – atmosferu sa održane debate u Tutinu, gde su Šemsudin, Safet i Besim održali lekciju o dijalogu, demokratiji, pluralizmu, toleranciji, pružili ruke jedni drugima i stali pred građane u svom punom demokratskom kapacitetu.

Bošnjaci će imati pet poslanika taman da formiraju svoj poslanički klub, a u pauzama sednica neki će razgovarati o ekonomiji, medicini, filozofiji, astronomiji i svilenim bubama. Sveto sandžačko trojstvo konačno je i zvanično u prestonom gradu, a želja da se bude sa leve i desne strane voljenog premijera više je nego jasna. Legitimno i legalno. Na ovim izborima nema pobednika, nema poraženih, ima samo zadovoljnih i onih koje su sigurni glasovi izdali. Dosta toga će ostati nejasno, nedorečeno, bez konkretne političke agende, smernica za bolje shvatanje i razumevanje trenutka u kome se nalazimo. To je valjda logički kontekst, ali za neko drugo i drugačije društvo, čini mi se. I na kraju ovaj osvrt nije imao analitičku dubinu i širinu, već hronologiju sećanja na izbornu sandžačku godinu.

Autor je programski koordinator, Akademske inicijative „Forum10“