Zakon o veteranima – korak napred

Ove godine mnoge stvari su se promenile na bolje u Ministarstvu, dokaz za to je zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je uradilo Ministarstvo i koji će se usvojiti ovih dana u Skupštini. Veterani su taj zakon čekali 25 godina. Sve su republike u okruženju već donele zakone o veteranima, kod nas su se mnoge vlade promenile, mnogi ministri, mnogi pomoćnici, mnogi državni sekretari, imali smo samo obećanja ali niko nije pokrenuo ništa konkretno da se po tom pitanju radi. Dolaskom gospodina Vulina za ministra i gospodina Popovića za državnog sekretara to se promenilo. Zakonom koji je sada u proceduri će se po mnogim pitanjima značajno unaprediti položaj veterana, invalida rata i porodica palih boraca, a neće im biti uskraćeno ni jedno pravo koje su do sada imali.
Što se tiče načina i demokratičnosti procedure donošenja zakona, u samoj radnoj grupi koja je pisala nacrt nije bio ni jedan veteran, ali državni sekretar je konsultovao sva registrovana veteranska udruženja na nivou Srbije. Preko sedamdeset udruženja je bilo tamo i svako od nas je mogao da iznese svoje zahteve i svoje ideje šta treba da bude u zakonu, ali u samoj radnoj grupi nije bilo veterana. Na žalost, mislim da je dobro što ratni veterani nisu ušli u radnu grupu za izradu zakona, jer se predstavnici veterana nikada ne bi dogovorili šta treba da bude u zakonu. Među veteranskim udruženjima, na žalost, ne postoji saglasnost ni po jednom važnom pitanju. Da su veterani bili u radnoj grupi nacrt još uvek ne bi bio završen.
Postoji veliki sukob među veteranskim udruženjima, zbog toga što su mnoga od njih vezana za pojedine političke partije, koje preko „svojih“ udruženja opstruišu rad na zakonu. Srpski ratni veteran spadaju u udruženja koja smatraju da je važno da se zakon donese. Nacrt nije sjajan, daleko od toga da smo zadovoljni, ali ćemo dati sve od sebe da ga poboljšamo kroz javnu raspravu koja se ovih dana vodi u četiri grada u Srbiji. Druga grupa veteranskih udruženja ni po koju cenu ne želi da zakon uđe u skupštinsku proceduru. Oni argumente nemaju, samo govore da nacrt ništa ne valja, a nemaju nikakve predloge za poboljšanja. I inače u Srbiji često čujete ljude koji samo kritikuju, nemaju šta da predlože, ali kritikuju one koji nešto predlažu i rade. Srbija mora da se menja po tom pitanju.
Problem sa veteranskim udruženjima bio je vidljiv i oko osnivanja Saveta za pitanja ratnih veterana koje je pokrenula Vlada. Savet je osnovan sa ciljem da prima predloge i mišljenja veteranskih udruženja, da o njima raspravlja, usaglašava ih i šalje Vladi, i u njemu su bili zastupljeni predstavnici veteranskih udruženja, ratnih vojnih invalida, SUBNOR-a i porodica palih boraca, i Vladinih službenika nadležnih za veteranska pitanja. Savet je imao samo jedan sastanak, na kom je doneta odluka da se krene u izradu zakona, a onda je bez ikakvog formalnog obrazloženja raspušten u novembru ove godine, a saradnja sa udruženjima se nastavila tako što je državni sekretar Popović pozvao sva registrovana udruženja da čuje njihova mišljenja i predloge o novom zakonu, što je jedan veliki korak unapred u odnosu na rad prethodnih ministarstava, koja su ignorisala veteranska udruženja, ili su sarađivala samo sa onim udruženjima koja su povezana sa vladajućim partijama. Ipak, bilo bi bolje da je komunikacija sa udruženjima obavljena kroz Savet kao instituciju u kojoj učestvuju veterani. Zašto to nije bilo moguće ja ne mogu da tvrdim, ali nezvanično se govori da je Savet raspušten jer su se udruženja koja u njemu nisu bila zastupljena žalila Ministarstvu da su u Savet ušli predstavnici udruženja koja nisu reprezentativna, pa pošto reprezantativnost veteranskih udruženja nikada nije zvanično utvrđena te žalbe su izazvale haos i navele su ministra da raspuati Savet. Možda je i bolje što je tako urađeno, da bi se zaustavile glasine. Posle usvajanja zakona, koji inače propisuje postojanje Saveta, biće raspisano utvrđivanje reprezentativnosti na nivou Srbije, i reprezentativna udruženja će ući u Savet koji će se ponovo osnovati u skladu sa zakonom.
Problem reprezentativnosti veteranskih udruženja je samo deo mnogo ozbiljnijeg problema da nije definisano ko sve ima status borca i da ne postoje valjani spiskovi boraca. Zakonom će biti uređeno da država napravi jedinstven spisak boraca na nivou Srbije, a veteranska udruženja će imati mogućnost za prigovore ako nekoga nema na spisku. Taj spisak će biti objavljen na sajtu Vlade Srbije, a mi tražimo i da se objavi spisak dezertera. Mnogi dezerteri su u Vladi Srbije, pola poslanika su dezerteri, i neshvatljivo je i nigde u svetu nema da dezerteri rade i u državnoj službi. To ima samo u Srbiji i sad smo u situaciji da o veteranskom zakonu odlučuju dezerteri. Zato i čekamo na veteranski zakon 25 godina, a zakon o amnestiji dezertera smo dobili pre više od 10 godina. To je naravno u redu, slažem se da država ne treba da progoni ljude zato što se nisu odazvali vojnom pozivu, ali mi kroz javnu raspravu tražimo da dezerter više ne može da se zaposli u državnoj službi.
Ovde takođe želim da kažem da su se svo vreme od završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije i visoka vojna lica sramno ponašala prema svojim vojnicima. Ni jednog momenta nisu podigli glas da se bore za te ljude, da nas podrže dok smo bili pljuvani i uništavani kroz javnost svih ovih godina. Svo vreme su samo mislili o svojim privilegijama i platama. Evo i predlog zakona je sada u proceduri, javne rasprave teku, a vojna lica ne prisustvuju tim raspravama i nisu se oglasila u javnosti u vezi svojih vojnika. A da tih vojnika nije bilo ne bi ni oni postojali i ne bi imali svoje činove. Ja se stidim što sam bio pod komandom tih visokih vojnih lica. Gde je sada Klub generala da se oglasi u vezi boračkog zakona? Samo misle o svojim privilegijama, i svojim vilama i svojim penzijama, dok njihovi vojnici umiru pored kontejnera. Od 2000. godine do danas nisu samo dezerteri sedeli u skupštini, nego su i mnogi pukovnici i generali bili narodni poslanici. Niko se od njih ni jednom nije javio da nešto kaže o ratnim veteranima. Oni su izdali svoje vojnike. Vojnici nisu nikada na frontu izdali svoje starešine, a sada su oni izdali nas u borbi za naša prava i za zakon o veteranima.
noga rešenja iz nešeg predloga zakona iz 2012. godine su ušla u zakon koji sada predlaže Ministarstvo, ali mnoga i nisu. Mi kroz javnu raspravu tražimo da se i ta rešenja stave u zakon. Pre svega, mi smo protiv revizije utvrđivanja invaliditeta na način koji je predložilo Ministarstvo. Mi mislimo da treba da se uradi revizija dokumentacije na osnovu koje su invalidi dokazivali učešće u ratu, ali smo protiv revizije lekarskih nalaza o invaliditetu. Protiv smo da invalid koji nema nogu, ili ruku sada mora ponovo da ide na komisiju da ona utvrdi da li mu je izrasla ruka, jer su svi ti ljudi do sada, da bi ostvarili status ratnog vojnog invalida, bili na komisiji po tri, pet, šest puta i sve je to utvrđeno i provereno. Ali, pošto postoje razne priče da su ljudi koji nisu bili u ratu ostvarili status ratnog vojnog invalida, mi smo za to da se svaki dosije otvori i da se utvrdi da li je i gde je taj čovak bio u ratu.
Kamo sreće da smo ovakav zakon imali pre 15 godina, sada bi smo razgovarali o izmenama i dopunama i poboljšanjima tog zakona, a ne bi savladavali prve korake.
Autor: Mile Milošević, predsednik udruženja Srpski ratni veterani i bivši član Saveta za pitanja ratnih veterana Vlade Srbije
_____________________________________________________________________
Srpski ratni veterani
Učitelj neznalica i njegovi komiteti
DISKUSIJA O NACRTU NOVOG BORAČKO-INVALIDSKOG ZAKONA
Ponedeljak 22. decembar 2014. godine u 19.00h
Učitelj neznalica i njegovi komiteti
Resavska 21, stan br. 5, Beograd
Srpski ratni veterani i Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na diskusiju o nacrtu novog boračko invalidskog zakona, koja će se održati u ponedeljak 22. decembra 2014. godine u 19.00h u prostorijama Učitelja neznalice u Resavskoj 21. U diskusiji će učestvovati članovi udruženja učesnika rata koja su učestvovala i u javnoj raspravi koju je organizovalo nadležno Ministarstvo, kao i organizacije, grupe i pojedinci koji su se proteklih godina angažovali protiv rata i na promeni odnosa države prema ratu i njegovim posledicama.