Ispit za manjine ili ispit za državu

Iako su statusi saveta izabranih bilo neposredno bilo elektorski zakonski izjednačeni, manjinske zajednice koje će imati elektorske savete biće na neki način u nepovoljnijem položaju pred EU i pristupnim fondovima za pomoć manjinama, jer neposredni izbori istovremeno omogućavaju i neposredniji pristup tim fondovima. Takođe, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, (koji je pripremu za ove izbore ocenio kao ispit za manjine), navodi da je politička legitimacija neposredno biranog saveta veća nego kod elektorskog.

Pitanje koje, međutim, pojedine zajednice postavljaju nije legitimitet ovako ili onako izabranog nacionalnog saveta, već zakonitost postupka pravljenja spiskova, a ima i najava da će se zatražiti ispitivanje ustavnosti čitavog postupka. Problem je, kako navode u Demokratskom savezu vojvođanskih Mađara, što je posao prepušten strankama i nevladinim organizacijama, dakle privatnim licima, umesto da ga uradi država. Takav način rada, koji je podrazumevao odlazak „aktivista“ manjinskih zajednica do svakog potencijalnog birača je u stvari nelegalan, kaže Čaba Šepšei, predsednik subotičkog odbora ove stranke. Iako je birački spisak mađarske manjine prvi oformljen, u DSVM kažu da neće izlaziti na izbore za nacionalni savet upravo zbog nezakonitosti tog postupka.

Hrvatska i slovenačka praksa

– U Zakonu o nacionanim savetima navodi se da biračke spiskove priprema država. Ne znamo zbog čega to nije tako urađeno, kao što je recimo i u Hrvatskoj i Sloveniji, nego je ostavljeno samim manjinama. Kažu da država nema spisak manjina, ali je zanimljivo kako se onda došlo do potrebnog broja za birački spisak, koji je pravljen po formuli 50 odsto od ukupnog broja pripadnika manjina minus 20 odsto, kaže Šepšei.

On podseća da se još tokom usvajanja zakona ukazivalo na neprihvatljivost odredbe da se građani sami prijavljuju za biračke spiskove (koja je između ostalog dovela do toga da se iz nekih manjinskih sela na birački spisak nije prijavila nijedna osoba), ali je to ipak prošlo, a zatim je iz ministarstva prećutno odobreno da stranke i nevladine organizacije odlaze „na teren“ i prikupljaju potpise za spiskove.

– Nije jasno kako je to odrađeno, jer kako se u velikim gradovima, recimo, zna u koju kuću treba ući? Mi ćemo svakako tražiti da se formira jedna vanstranačka radna grupa koja će izvršiti reviziju tih spiskova… Čak je u jednom momentu ministar Čiplić rekao da se prijava može slati i poštom! Na te nepravilnosti upozoravao je i republički ombudsman, jer birački spiskovi su stvar države, i niko nema prava umesto nje to da radi. Najjednostavnije je bilo uputiti lično svakom pripadniku manjinskih zajednica obaveštenje da se nalazi na biračkom spisku i da može glasati, pa ko ne želi, ne mora, navodi Šepšei.

Beograd i Novi Sad nedostupni

Hrvatska zajednica, iako druga po brojnosti u Vojvodini, takođe se našla među onima koji se nisu ni približili neophodnom minimumu od oko 28 hiljada popisanih birača, što je uslov za njihov izlazak na neposredne izbore. Do kraja kampanje prikupljeno je tek petnaestak hiljada. Petar Kuntić, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, žali se da su njihovi članovi gotovo danonoćno radili, ali da to nije bilo dovoljno.

– Nama su između ostalog veliki problem bili Beograd i Novi Sad, u kojima živi trećina pripadnika hrvatske zajednice u Srbiji, i mi ne znamo koji su to ljudi, a do njih nisu uspeli doći ni aktivisti velikih stranaka poput DS, koja su se u poslednjoj nedelji takođe uključili u kampanju. Ostalo nam je da popišemo svakog u ovom delu Bačke da bismo došli do potrebnog broja, ali to je izgleda bilo ipak nemoguće, kaže Kuntić.

Nemci su spisak kompletirali praktično poslednjeg dana. I Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, navodi da je posao bio izuzetno težak, jer nije bilo dovoljno ljudi, ni dovoljno sredstava da bi se obišla čitava Vojvodina. Država nije pokrivala ni troškove za benzin angažovanih ljudima, a oni bi bili daleko manji da je išla zvanična medijska kampanja – koje nije bilo do samog kraja – jer tada se ne bi moralo ići „od vrata do vrata“ i edukovati stanovništvo.

– Moram reći i to da su naši pojedini sunarodnici, čije je poreklo mešovito, pitali šta im nudimo da se upišu u spisak. Jer, navodno imali su „bolju ponudu“ na drugoj strani i tamo se prijavili… Mi smo takođe od početka govorili da je to trebalo da uradi država – ako se može uraditi spisak za sve ostale nivoe izbora, nije jasno zašto se nije mogao uraditi i spisak za nacionalne manjine. Neverovatna je ta iznenadna briga o tajnosti podataka o nacionalnom izjašnjavanju. Ispada da nas država brani od nas samih – kaže Vajs.

On navodi i to da pre svega male manjine, koje su imale najviše problema oko spiskova i koje ih uglavnom nisu mogle formirati, smatraju da nije smelo sve da bude svaljeno na njih. „To rađa sumnju da država nije ozbiljno mislila kada je pristala na izbore… Da jeste, ona bi taj posao preuzela“.

Iz nevladinih organizacija koje se bave pitanjem manjina upozoravaju da se tek sa ovako prikupljenim podacima mogu desiti zloupotrebe, jer spiskovi su napravljeni van oficijelnih državnih struktura. Već se javljaju sumnje da su urađeni dvostruki spiskovi, a da su počeli i međupartijski dogovori kako podeliti mesta u nacionalnim savetima. Tu se već pojavljuje i problem prava učešća na izborima, s obzirom da je najavljeno da na njima mogu učestvovati samo stranke upisanih nacionalnih zajednica, što diskriminiše pripadnike tih zajednica aktivne u drugim političkim strankama.

Ipak, Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da ne treba krivicu svaljivati samo na državu, jer „zakon ne živi samo voljom onoga ko ga donosi, nego i voljom onoga na koga se odnosi“.

– Manjinske zajednice godinama traže taj zakon o nacionalnim savetima i godinama se o tome priča. Sada kada je on usvojen, ispostavilo se da manjine nisu spremne da se organizuju za te izbore. Država nema pravo da na silu nekog stavlja na spisak, ukoliko on ne želi da učestvuje u takvim izborima. I to, kao i izjašnjavanje o nacionalnosti, jeste akt slobodne volje, i stoga je primenjen princip ličnog upisivanja u biračke spiskove. A same manjinske zajednice, koje žele da formiraju nacionalni savet, morale su svoje članove da pripreme za to – kaže Domonji.

On, međutim, takođe napominje da pojedine primedbi koje se izriču na račun države nisu neopravdane.

– Očito je da je država morala biti prisutnija u ovim aktivnostima i medijski, i kadrovski, i finansijski. Ne legitimišu se izborima samo nacionalni saveti, nego se preko konzumiranja manjinskih prava i uslova za njihovo korišćenje legitimiše i država, podseća Domonji.