SAŠA RAKEZIĆ: Miroslav Krleža iz drugog ugla

– Potrebno je da se u našoj kulturi odvojimo od okoštalih razmišljanja, i da prihvatimo da je bavljenje književnim nasleđem kroz strip nešto sasvim prirodno. U savremenom svetu, izražajna sredstva i mediji se prepliću na mnoge zanimljive načine, i već odavno ne postoje krute granice između različitih umetničkih disciplina – kaže sagovornik Danasa.

Još 1969, u drugom broju časopisa ROK, iza kojeg je stajao Bora Ćosić, objavljen je i izbor avangardnih stripova, uz tekstove samog Bore Ćosića i Bogdana Tirnanića. Kao klinac sam, tamo negde osamdesetih, iščitavao taj časopis, više puta, od korica do korica. Bilo je fantastično saznanje da strip može biti mnogo toga, i da to podrazumeva fantazmagorične storije s početka dvadesetog veka, jednako kao i pop-artu bliske eksperimente šezdesetih, i ko zna šta sve još ne. Časopis ROK bio je jedan od pionirskih pokušaja da se (između ostalog) govori i o autorskom stripu. Zato mislim da je Bora Ćosić, svakako dobar izbor za nekog čiji bi tekst bio obrađen u vidu stripa, naročito s obzirom da se on sa istinskom posvećenošću bavio Krležom, svih ovih godina. Tekst je produžetak razmišljanja samog Bore Ćosića o Krleži, jedno duboko lično viđenje. To je bilo samo potka za strip storije četiri autora, koji su svaki na svoj način kreirali jednu novu vizuelnu dimenziju.

Takođe smo došli do zaključka da bi strip trebalo realizovati u tri boje – osim crne i bele, tu je još i crvena, zaključke donesite sami…

Sva četiri strip crtača potpuno su samosvojne pojave u hrvatskom i srpskom stripu. Želeli smo da ih ne sabijamo silom u jednu fioku, da izbegnemo uniformni pristup, i da umesto toga dozvolimo svakom ponaosob da se razmaše prema zakonima vlastite kreacije. Verujem da je to i najbolji način da priđete piscu tog formata kao što je Krleža: razigranošću, drugačijim uglovima. Mi smo na ovim područjima svedoci postojanja nekolicine vrlo zanimljivih autorskih ličnosti kada je strip u pitanju, i mislim da je projekat kao ovaj koji upravo realizujemo dobar način da se o njima govori van getoa „strip izdavaštva“. Vreme je da šira publika, zašto ne i literarna, otkrije širinu i fleksibilnost savremenog stripa – upravo i sam dolazim sa književnog festivala Vicino-Lontano (Vičino-Lontano, blizu-daleko) koji je održan u Udinama, u Italiji, gde sam učestvovao kao strip crtač. Strip JESTE literatura, kao što JESTE i vizuelna umetnost.

Takođe, rekao bih da je Krležina omeđenost srpsko-hrvatskim kulturnim krugom i njihovim odnosima, bila i dobar povod da pozovemo dva srpska i dva hrvatska autora da učestvuju u izradi stripa…