Ko će garantovati vladavinu prava

„Nastavite putem kojim ste pošli i nemojte više da pravite nevolje“, glasiće po oceni britanskog publiciste Tima Džude generalni evropski stav prema budućoj vladi Srbije ma ko da bude sedeo u njoj. Međutim, ova procena izrečena je u đurđevdanskoj izbornoj noći, danima pre nego što je Tomislav Nikolić osporio izborni proces pokazavši na preskonferenciji džak sa tri hiljade biračkih listića, navodno nađenih u kontejneru. Lider partije koja je tog dana osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima time je izazvao više nego nevolju i to ne samo zato što je iz EU prethodno čestitano građanima Srbije na slobodno iskazanoj izbornoj volji.

Da bi rešila kosovski problem, EU je zataškala problem sa vladavinom prava u Srbiji, koja je i dalje nedovršena država, ocenila je sociološkinja Vesna Pešić, iskazujući podršku zahtevima grupe najuticajnijih nevladinih organizacija novoj vlasti. Zahtevi se svode na promenu Ustava i novu reformu pravosuđa. Na prvi pogled Nikolićevo osporavanje regularnosti izbora i težnje takozvanog civilnog sektora mogu da imaju zajednički pravac. I to pravac ka Evropi, odnosno ispunjavanju standarda i uslova EU.

Politička prošlost

Međutim, to kako je na izborima prošla bivša Nikolićeva stranka SRS Vojislava Šešelja ukazuje na nešto drugo. Radikali su prvi put išli na izbore bez Nikolića i ostali ispod cenzusa. Što upućuje da je, kada je ta stranka nastala 1991. ujedinjenjem Nikolićeve Narodne radikalne stranke sa Šešeljevim Srpskim četničkim pokretom u Kragujevcu, Nikolić je bio taj koji je političku težinu dao jednoj marginalnoj ekstremnoj grupi, a ne obrnuto. Po svedočenju iz štampe Šešeljevog prijatelja iz studentskih dana osamdesetih godina Emila Vlajkija, inače potpredsednika Republike Srpske, glavna crta Šešeljevog karaktera je da je „emotivno nestabilna ličnost koja teži privlačenju pažnje po svaku cenu“. „Ne znam da li da te ubijem zato što si Hrvat ili zato što si Jevrejin“, citira Vlajki prijateljsku komunikaciju sa Šešeljem. A stavu da političke devedesete treba jednom pustiti da ostanu u prošlosti, najbolje je odgovorio Nenad Čanak, rekavši da je to u srpskoj politici isto tako moguće kao i u evropskoj ne pominjati Hitlera i Drugi svetski rat.

Dakle, ako je Nikolić devedesetih zaslužan za to što je Šešelj bio ozbiljan političar, ako 1997. radikali nisu osporili izbornu krađu kada je Milan Milutinović postao predsednik, ali su u narednim godinama dobili državne stanove kao funkcioneri vlasti, da li njihova sadašnja politička metamorfoza, odnosno „promena“ – ključna reč koju su pominjali u kampanji, može biti zalog pristupanja EU.

Neizvesna koalicija

Političkom čaršijom kruže nepotvrđene glasine da može, jer su prema neproverenim pričama i sami osnivači DS spremni da u slučaju nevolje, znači Nikolićeve pobede na predsedničkim izborima, naprave koaliciju sa SNS. Indirektno ovakve glasine potvrđuje povremeno naprednjak Aleksandar Vučić kad kaže da SNS neće smenjivati ljude koji su dobro radili svoj posao poput Milice Delević, šefice kancelarije za pridruživanje EU. Posredno takođe, dobro obavešteni izvori u DS nezvanično vele da koalicija sa Dačićem nije sasvim izvesna, ali nije jasno da li tu procenu imaju samo zbog njegove poznate verolomnosti. Teško je zaboraviti da je Dačić na izborima 2004, otkazao poslušnost svom političkom ocu Slobodanu Miloševiću i da je sa poslaničke liste skinuo njega kao nosioca i 22 lojalnih mu ljudi iz Udruženja Sloboda. Deo vrha socijalista bi se u slučaju nužde, tvrde poznavaoci levice, bez problema učlanio u DS, dok Nikolić u pritisku na Dačića može da računa samo na „stare kadrove“ sa kojima se i susreo u danima nakon izbora.

Buduće kombinacije

Oslanjajući se na reči izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, da će evropski zvaničnici kad budu seli sa predstavnicima nove vlade u Beogradu, početi razgovore od vladavine prava, a time i nerešenih političkih ubistava devedesetih, nije teško zaključiti da grčevita borba za izbornu pobedu može imati i sasvim konkretnu „bezbednosnu“ pozadinu. Jer, kao što je poznato kod Nikolića je prešla nekolicina visokih bivših policijskih funkcionera koji o tome verovatno imaju ponešto da kažu.

Sa druge strane, smatra se da bi i potpuno potisnuto pitanje Kosova, moglo ponovo da se aktivira, čak iako resor spoljnih poslova pripadne Čedomiru Jovanoviću iz Preokreta. Dok deo obaveštene javnosti tvrdi da je kosovska priča potpuno završena i da sledi normalizacija odnosa dve buduće evropske države kroz regionalnu saradnju, dotle neki analitičari ukazuju da nije baš tako.

„Niko i dalje ne zna kako da izađe iz kosovskog problema… Postoji jak interes Rusije da to pitanje drži otvorenim i da Srbiju drži izvan NATO“, ocena je Dušana Reljića iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost. On takođe ukazuje i da nije jednostavno prognozirati ishod evropske monetarne krize, koja će svakako uticati na proces proširenja Unije, i da niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da uskoro u opticaju neće biti „grčki evro“ i „nemački evro“. U tom kontekstu, svi scenariji u Srbiji su i dalje mogući, samo su oni pesimističkiji za 50 odsto verovatniji po sili balkanske statistike.