Skupi lepotan

Nikola Hajdin, predsednik SANU i Komisije koja je donela odluku o izgradnji kaže da je odgovor na pitanje: da li je most preskup i da li je mogao da se izgradi jeftiniji, veoma jednostavan.

– Most preko Ade je širok 45 metara i za taj novac su mogli da se izgrade dva, ali širine od 23 metara, a nama takvi mostovi ne trebaju – ističe Hajdin.

Prema njegovim rečima most košta koliko i druge građevine takve vrste.

– Ukupna površina je oko oko 50.000 kvadratnih metara, a realna cena kvadrata mosta je oko tri hiljade evra. Tako dolazimo do cifre od oko 150 miliona evra, a most preko Ade, košta manje od toga – navodi predsednik SANU.

Međutim, on kaže da su u cenu mosta „grešno“ uračunati i troškovi izgradnje prilaznih sabraćajnica.

– Jedan most ne može da stoji nasred poljane, neko mora da mu priđe i siđe sa njega – objašnjava Hajdin i dodaje da troškovi izgradnje pristupnih saobraćajnica ne spadaju u cenu samog mosta.

S druge strane, Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže da cena mosta daleko prevazilazi naše mogućnosti i da će to biti jedan svojevrsan spomenik političkoj ludosti, „jer kada se politika meša u struku najveću cenu plaća narod“.

Most je preskup, tvrdi Bušatlija, a kako bi to dokazao navodi primer novosagrađenog mosta kod Beške. On ima veći raspon od mosta na Adi a zajedno sa pristupnim saobraćajnicama će koštati oko 80 miliona evra, što je višestruko manje od novog savskog mosta.

Istoričar Čedomir Antić izgradnju novog mosta na Savi dovodi u vezu sa nekim lošim karakteristikama ovdašnjeg mentaliteta. Po njegovim rečima, loše je što imamo potrebu da se takmičimo da nešto bude najveće, kao i potreba za megalomanijom koja je odraz malograđanstva.

– Loše je da velike investicije i gradski projekti služe za afirmaciju političara pojedinih stranaka – ističe Antić.

Pored toga što je ekonomski prihvatljiv za akademika Hajdina, most preko Ade je i u inženjersko arhitektonskom smislu izuzetno delo.

– Kada razmišljate kako premostiti reku, postoji hiljadu varijacija. Međutim, kada razmišljate o tome da li most sa stubovima u reci ili jednim pilonom – onda tu nema puno dileme jer su „stubovi u reci veliko zlo“. Ovim projektom dobili smo najsavremenije rešenje jednog mosta sa kosim zategama – kaže Hajdin.

Međutim, stari beogradski graditelj Branislav Jovin, projektant „Mostarske petlje“ i pristupnih saobraćajnica na mostu „Gazela“ kaže da će most preko Ade sa svojih 45 metara biti najširi most na planeti, ali on to ne ne vidi kao prednost već kao manu. Kako tvrdi Jovin jedna trećina ove površine će se koristiti tek 2033. godine kada je planirana izgradnja tramvajske linije Banovo brdo – Novi Beograd.

Na svečanom obeležavanju spajanja dveju obala novim mostim, predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da se u Srbiji u arhitektonskom i umetničkom smislu grade drugačiji mostovi od onih na primer u Pragu. Mostovi u Srbiji su uvek bili inženjerski i naučni izazov. Svi mostovi na Savi i Dunavu u vremenu izgradnje bili su na neki način svetski rekorderi, poput novog mosta na Adi.

– Jednim delom predsednik države je u pravu. Ali, kada smo mi gradili takve mostove, tada je to plaćao Treći svet. To je bila reklama za naše građevinarstvo, zahvaljujući kojoj smo izgradili brojne građevine po svetu. Danas je to antireklama, jer kada zemlja koja je ekonomski na kolenima troši ogroman novac za ovakvu vrste izgradnje, onda to u poslovnom svetu deluje suludo – objašnjava ovu pojavu sa drugačijeg stanovišta ekonomista Mahmut Bušatlija.

Gradske vlasti izjave onih koji kritikuju most smatraju deplasiranim. Oni kažu da protivnici ovog rešenja razmišljaju samo o sadašnjem trenutku, a ne o budućnosti.

– Za velike projekte je potrebno političko jedinstvo i čvrste odluke, kakve je sadašnja vlast donosila, a koje su neke druge opcije pokušavale da ospore. Da su se graditelji „Gazele“ pre 40 godina rukovodili tadašnjim potrebama i taj most bi bio manji, a mi danas ne bismo mogli da živimo u Beogradu. Zato treba razumeti potrebe da most na Adi bude ove veličine, ovog tehničkog rešenja i ove cene – ističe Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP u Skupštini Beograda, političke partije koja nije u vlasti, ali je podržava.

Novi most će odmah po završetku smanjiti gužve u prestonici, ali će njegova efikasnost doći do izražaja posle završetka Unutrašnjeg magistralnog prstena, kaže, Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

– Sva vozila koja pređu preko novog mosta rasteretiće „Gazelu“. Zato su i napravljene nove petlje kod Beogradske arene da se tu izađe sa autoputa i skrene prema novom mostu. S druge strane reke vozila će moći da siđu prema Radničkoj ulici, da odu prema Banovom brdu, ili prema novom bulevaru, što će biti glavni put kada se završi. Trasa će dalje voditi prema Autokomandi gde će se graditi petlja u drugom nivou, prelaziće autoput i dalje nastavljati Južnim bulevarom. Zato je njegovo proširenje bilo od značaja. Na kraju Južnog bulevara probiće se tunel prema Dunavu. Kilometar nizvodno od Pančevačkog mosta biće nov most sa kojeg će saobraćajnica ići prema mostu Borča – Zemun i dalje već najavljenom trasom – objašnjava Vujanić.

Laicima i običnim građanima ostaje da se dive, u arhitektonsko-inženjerskom smislu nesporno impozantnoj građevini, da se pitaju da li je sve to ipak preskupo i da čekaju da vide kad sve to – nadajmo se u obećanim rokovima – bude gotovo koliko će se saobraćajne prilike u gradu popraviti. U međuvremenu iz političkih, pa i iz stručnih krugova do javnosti će stizati krajnje oprečna mišljenja, ali na to smo poslednjih godina, pa i decenija već navikli. Konsenzusi u srpskim javnim poslovima nikad nisu lako postizani.

Ko će biti kum?

Do sada su se u mogli čuti različiti predlozi za ime mosta preko Ade, neki vrlo bizarni. Pominjani su patrijarh Pavle, Draža Mihailović, Novak Đoković… Poslednji predlog je dao predsedniik Srbije Boris Tadić – da se most nazove „Zoranov i Nenadov“ u znak sećanja na Zorana Đinđića i Nenada Bogdanovića.

– Tadićev predlog je neozbiljan i pokazuje da političari kada su dugo na vlasti gube meru. Besmisleno je ime mostu davati po političarima ili sportistima. Isto važi i za predlog da se most nazove po Draži Mihailoviću. On još nije ni rehabilitovan, pogotovo kada se ima u vidu mesto gde se most nalazi. Najpoštenije je da ako most treba da ime, da ga dobije od građana – kaže istoričar Čedomir Antić.