Vežbanje ubrzava složene procese u našem umu koji mogu da spreče depresiju, pomaže vam da budete smireni na poslu i postepeno vas dovodi do odlične fizičke kondicije. „Ono što prija telu, prija i mozgu. Vaš mozak ne funkcioniše odvojeno od tela“, kaže dr Dijana Pervis Džefin, direktorka strategije i programa u Institutu za proučavanje moždane aktivnosti pri Centru za moždano zdravlje.
Tri načina na koja mozak ima koristi od vežbanja
1. Postiče vašu mentalnu kondiciju
Čučnjevi za zadnjicu – i mozak? U vašoj glavi ima oko 86 milijardi neurona čiji zadatak je da prenose komande u ostale delove tela – a sve to uz pomoć hemijskih prenosnika poruka koji se zovu neurotransmiteri. Ovi neurotransmiteri regulišu sve, od vašeg raspoloženja do sna, od memorije do apetita.
Studije pokazuju da nizak nivo dva od ovih transmitera, glutamata i gama-aminobuterne kiseline (GABA), može da dovede do poremećaja raspoloženja kao što je depresija. Dobra vest je da umereno vežbanje može da uveća ove nivoe, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu The Journal of Neuroscience. Bez obzira da li patite od depresije ili ne, rezultat je veća otpornost i sposobnost da reagujete na mentalne izazove, koncept poznat kao „mentalna kondicija“, objašnjava autor studije dr Ričard Madok (Richard Maddock), profesor-istraživač u Medicinskom centru UC Dejvis.
U ovoj studiji su mereni nivoi neurotransmitera kod učesnika pre i 20 minuta nakon vežbanja umerenog intenziteta, tako da Madok kaže da nije jasno da li bi vežbanje slabijeg intenziteta imalo isti efekat na glutamat i GABA. Ali jedna manja studija kaže da se GABA uvećava nakon 12 nedelja vežbanja joge.
2. Oslobađa od stresa zauvek
Ako ste stalno preplavljeni stresorima u svakodnevnom životu, možda biste mogli da intenzivirate vežbanje. Kad ste pod stresom, vaš mozak luči hormon stresa kortizol koji izaziva reakciju „bori se ili beži“. Ovo je dobro ako pokušavaju da vas opljačkaju na ulici, ali ako vam je nivo kortizola konstantno povišen, to može da izazove probleme, kaže Džefin. Studije povezuju visok nivo kortizola sa srčanim bolestima, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, gubitkom pamćenja.
Stanite na pokretnu traku, počnite da dižete tegove ili udarate u boksersku vreću, i tako ćete svoje telo izložiti nečemu što se zove „kontrolisani stres“, koji vam pomaže da izoštrite reakciju mozga na stres, kaže Džefin. „Uključite je kad vam je to potrebno i isključite kad nije.“
3. Starite dostojanstveno
Nikad nije suviše rano da mislite o tome da imate zdrav mozak kako starite, a vežbanje tu može da pomogne tako što vam povećava kognitivne rezerve. U prevodu, vaš mozak će moći da se izbori sa slabljenjem funkcije u procesu starenja bez uticaja na vaše pamćenje, kaže Džefin.
„Što ranije počnete, imate više šansi da tokom starenja sprečite kognitivnu disfunkciju“, kaže ona. „Vežbanje deluje preventivno kod starenja, slabljenja kognitivne funkcije i potencijalno kod Alchajmerove bolesti.“
Još jedna pozitivna činjenica o vežbanju i mozgu koji stari je da starije osobe koje vežbaju imaju veću zapreminu mozga od onih koje ne vežbaju, prema jednoj studiji na Univerzitetu u Ilinoisu iz 2006. godine. Posle šest meseci aerobika, učesnici u studiji su imali značajno povećanje u regionima i sive i bele mase u poređenju sa onima koji su učestvovali u aktivnostima istezanja i podizanja tonusa mišića. U sivu masu spadaju neuroni, koji su osnovne ćelije centralnog nervnog sistema, kaže Džafin, a očuvanje bele mase je povezano sa većom brzinom obrade podataka.
Pored toga, hipokampus, moždani sistem povezan sa pamćenjem i učenjem, koji se često smanjuje sa godinama, veći je kod osoba koje su aktivne, kaže Džafin. To vas samo po sebi neće učiniti pametnijim, ali će vam pomoći da se sećate važnih stvari kako starite.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
