Odmor, dosta tečnosti i lagana odeća

– Ovakvu temperaturu teško podnose i zdrave osobe, koje se uglavnom žale na glavobolje, umor, malaksalost, vrtoglavice – kaže Nada Macura, portparolka Hitne pomoći.

U letnjim mesecima veoma su česte i opekotine od sunca, alergije, trovanja hranom, dehidratacije, ujedi insekata i životinja, povrede, infekcije, prehlade, ali se posebno treba čuvati sunčanice i toplotnog udara. Posledice neumerenog izlaganja glave suncu mogu da budu veoma opasne po zdravlje, upozoravaju stručnjaci, a najosetljivija su deca i stariji od 65 godina. Sunčanica nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčeve toplote na glavu, naročito na potiljak, pa se onima koji moraju duže da borave na otvorenom tokom vrelih dana preporučuje obavezna zaštita za glavu.

Hroničnim bolesnicima lekari savetuju da obavezno uzimaju terapiju, ali i da se ne izlažu suncu ukoliko nije neophodno.

– Proteklih dana najviše tegoba imali su psihijatrijski bolesnici, a zatim i astmatičari koji često reaguju pred promenu vremena. Posebno je bitno za srčane ali i sve druge hronične bolesnike da ne prestaju da uzimaju redovnu terapiju. To zna da bude teško kod osoba koje imaju visok pritisak, s obzirom da toplo vreme širi periferne krvne sudove, arterijski krvni pritisak se tako normalizacije, pa su pacijenti često zbunjeni da li treba da uzimaju terapiju ili ne. Najbolje je da pritisak kontrolišu tokom dana, a ukoliko počne da raste, uzmu makar minimalnu dozu redovnog leka – objašnjava Macura i podseća da sugrađani, ukoliko imaju nedoumice, uvek mogu da se obrate telefonom lekarima Hitne pomoći za savet.

Osobama sa niskim pritiskom može se dogoditi da se on dodatno snizi. To može izazvati kolaps ili toplotni udar, ukoliko se takve osobe predugo izlože suncu i ne unose dovoljno vode.

– Jako je bitno da ljudi koji imaju nizak pritisak ne stoje na suncu, već da se kreću. Takođe, treba da unose mineralne vode sa dosta natrijuma, što se takođe odnosi na one koji se mnogo znoje, i osobe koje rade na otvorenom, na građevini ili putevima. Usled vrućina gube se elektroliti, a njihov nedostatak vodi u poremećaj srčanog ritma – naglašava Macura i objašnjava da veoma značajnu ulogu u zaštiti od kolapsa usled visokih temperatura ima i odmor i dovoljno sna, čime se podiže tonus čitavog organizma.

Lekari savetuju da, ukoliko dođe do toplotnog udara ili sunčanice, takvu osobu treba odmah smestiti u hladovinu, u poluležeći položaj, raskomotiti je i rashladiti laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga na potiljak i glavu. Potrebno je i dati joj neki hladni napitak, nikako ledeni, a u slučaju povišene telesne temperature sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu, odnosno ispod 38 stepeni Celzijusa. Ovakva prva pomoć dovoljna je kod lakših slučajeva, ali se ipak savetuje da se takva osoba odvede u najbližu medicinsku ustanovu.

U gradski prevoz samo ko mora

– Vozače bi trebalo upozoriti da ne sedaju u pregrejane automobile. Ukoliko auto nema klima-uređaj, vozilo najpre treba provetriti petnaest minuta. Savetujem sugrađanima koji nemaju velike potrebe da izbegavaju da koriste gradski prevoz. To se pogotovu odnosi na osetljive, starije osobe, hronične bolesnike. Ujedno, oni će tako u saobraćajnim „špicevima“ omogućiti komforniji povratak onim ljudima koji se već umorni vraćaju sa posla – apeluje Nada Macura.

Simptomi sunčanice

Sunčanica nastaje kao posledica direktnog izlaganja glave, naročiti potiljka, suncu. Tako dolazi do povećanja temperature u glavi, a organizam reaguje tako što rashlađuje mozak upućivanjem veće količine hladne krvi u glavu, što dovodi do širenja krvnih sudova u mozgu i edema mozga. Kao posledica javljaju se glavobolja, vrtoglavica, povraćanje, a zatim i povišena telesna temperature. Koža je crvena, topla i suva, a osoba je uznemirena, ubrzanog disanja i pulsa. U težim slučajevima može da se javi i zujanje u ušima, problemi s vidom, malaksalost i gubitak svesti. Simptomi sunčanice nastaju u prvih 24 sata nakon dužeg zadržavanja na suncu.