U Srbiji jedna trećina odraslog stanovništva puši, dok je 41 odsto šesnaestogodišnjaka popušilo bar jednu cigaretu. Iako su mnoge države poput Kine, Japana, SAD i drugih poznate po tome što se u njima najviše duvani, Srbija je na prvom mestu po godišnjoj potrošnji cigareta po glavi stanovnika.
Prema podacima Svetske fondacije za zdravlje pluća i Američkog društva za borbu protiv raka, Srbin godišnje popuši 2.861 cigaretu, Bugarin 2.822, a zatim slede Grci, Rusi i stanovnici Moldavije, Ukrajine, Slovenije i BiH. U Kini se godišnje po osobi popuši 1.711 cigareta, u Turskoj 1.399, a na dnu liste su uglavnom afričke zemlje, poput Ugande i Etiopije.
U svetu više od milijardu ljudi puši. Smatra se da je ova navika u opadanju u razvijenim zemljama, dok je u zemljama u razvoju, poput naše, u porastu. Globalno, 12 odsto svih smrtnih slučajeva među odraslima starijim od 30 godina povezano je sa upotrebom i izlaganjem duvanskom dimu. Statistika Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuje da više od šest miliona ljudi godišnje strada od posledica upotrebe duvana, a procenjuje se da će se ovaj broj povećati do 2030. godine na osam miliona godišnje.
Pušenje je glavni faktor rizika za razvoj bolesti srca, arteroskleroze perifernih krvnih sudova, karcinoma pluća, usne duplje, jednjaka, hronične opstruktivne bolesti pluća i cerebrovaskularnih bolesti. Pušenje kod trudnica dovodi do usporavanja intrauterinog rasta i razvoja ploda i do smanjenja telesne mase na rođenju. Takođe, konzumiranjem cigareta povećava se rizik za nastanak raka mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice.
Zabrane
Irska je prva zemlja koja je uvela zabranu pušenja na radnom mestu 2004. godine. To je za posledicu imalo i kasniju zabranu korišćenja duvana u restoranima i pabovima. Sledeći ovaj primer, isto su uradile i Norveška i Italija.
Rusija je jedna od onih koje nemaju antipušačke zakone. Međutim, oktobra 2012. godine Dmitrij Medvedev je započeo „antitabako“ kampanju zahvaljujući kojoj je pušenje zabranjeno na javnim mestima, a povećane su i akcize na cigarete. Od jula ove godine, kako se najavljuje, Rusima neće više biti dozvoljeno da zapale cigaretu ni u ugostiteljskim objektima.
Kina je najveći svetski potrošač, ali i proizvođač duvana. Oko 350 miliona Kineza puši, od čega 300 miliona čine muškarci. U Kini je pušenje društveno prihvatljivo toliko da je deo kulture, tako da se može zapaliti po koja u bilo koje vreme na bilo kom mestu čak iako se zvanično smatra zabranjenim.
Finska je jedna od zemalja koje se prema upotrebi duvana odnosi strože i disciplinovanije. Od 2010. godine finska vlada je čak uzela u razmatranje plan da se pušenje u potpunosti iskoreni. Inače, podela lokala na nepušačke i pušačke delove, koja postoji i kod nas, u Finskoj je ocenjena kao nedelotvorna, tako da je pušenje zabranjeno u svim zatvorenim prostorima, javnim i radnim, uključujući kafiće, restorane i klubove. Ipak, pušenje je i dalje dozvoljeno u barovima gde postoje posebne „puš-prostorije“.
U SAD ne postoji nikakav nacionalni, odnosno federalni zakon koji reguliše upotrebu duvana, ali to pitanje se rešava na lokalnom nivou, tako da zabrane variraju od zemlje do zemlje. Od 60 najnaseljenijih američkih gradova, 43 ne dozvoljava pušenje u ugostiteljskim objektima. U Kaliforniji se ne sme duvaniti ni u parkovima kao ni na plažama.
U Turskoj je zabranjeno pušiti i u baštama džamija i bolnica. Zabrana se odnosi i na sve ugostiteljske objekte, što u početku nije naišlo na dobar odjek među građanima.
Brojke
Svaka popušena cigareta skraćuje život za 15 minuta, pa osoba koja puši 20 cigareta dnevno godišnje sebi skrati život za 72 dana
U proseku, životni vek pušača je kraći za 10 do 15 godina u odnosu na nepušače
Pušenje dnevno ubije oko 8.000 osoba širom sveta, a polovina umrlih usled pušenja je mlađa od 65 godina, tj. radno je aktivna. Duvan ubije blizu šest miliona ljudi godišnje, od čega su više od 600.000 pasivni pušači
Svakih šest sekundi umre jedna osoba zbog duvana. U duvanskom dimu postoji više od 4.000 hemijskih supstanci, od kojih se za 250 zna da su opasne i više od 50 su kancerogene. Stoga, ne postoji jasno definisana i precizna granica do koje je bezbedno izlagati se duvanskom dimu
U svetu puši oko 50 odsto muškaraca i preko 25 odsto žena
Više od 40 odsto dece imaju makar jednog roditelja koji puši
Više od 300 miliona Kineza puši (to je 70 odsto od svih muškaraca u Kini), što je više od čitave populacije Sjedinjenih Američkih Država, koje čine 30 procenata svetskih pušača
Studije pokazuju da muškarci puše više od žena, pogotovo u Aziji, Africi i na Bliskom istoku. U tim zemljama duvanske kompanije sve više nastoje da svoje proizvode približe i ženama, tako da se reklamne kampanje okreću ka toj ciljnoj grupi. Međutim, u Severnoj Americi i Evropi situacija je malo drugačija, jer je procenat žena pušača u poređenju sa drugim krajevima sveta visok. Jedina zemlja koja već 10 godina ima više žena pušača nego muškaraca je Švedska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
