Uvedite kretanje u svakodnevni život

To se dešava jer se energetska potreba organizma pri takvoj dijeti prisilno smanjuje i ne razgrađuju se masti, nego mišićna masa. Ko posle dijete počne ponovo „normalno“ da jede, lakše će dobiti masne naslage. Bolje je dugoročno promeniti ishranu i u malim koracima menjati loše navike.

Saveti bečkog dijetologa su da odaberete nekalorična pića, to znači mineralnu ili česmovaču umesto soka od jabuke ili koka-kole. Budite štedljivi sa namirnicama bogatim šećerom i mastima, bolje svesno uživati u manjim količinama. Uvedite više kretanja u svakodnevni život tako što ćete se penjati stepenicama umesto vožnje liftom ili izaći jednu stanicu ranije iz prevoza.

Stručnjaci su po pitanju hodanja saglasni – to je jedna od ključnih aktivnosti u održanju dobrog zdravlja, a ujedno se radi i o najjeftinijem načinu telesne aktivnosti. Jer, za šetnju je potrebna samo udobna obuća.

Već nakon 30 minuta hoda umerene brzine – ono što dobri fitnes treneri nazivaju kretanjem u zoni zdravlja – dolazi do značajnog poboljšanja u organizmu. Zona zdravlja je individualna, odnosi se na stepen umaranja i disanja, odnosno razmene koju imate pri kretanju. Ukoliko je intenzitet preslab, znači ispod nivoa koji vam dopuštaju životna dob, kondicija i opšte fizičko stanje, efekat poboljšanja se ne postiže. Ali, ako je intenzitet prejak, previše ste zadihani, i naprežete se preko mogućnosti, onda je moguć kontraefekat, odnosno da kretanje previše iznuri, umesto da ima isceljujuće dejstvo. Zato svako pojedinačno, u odnosu na svoju zdravstvenu, ali i životnu situaciju treba da odredi zonu zdravlja, zonu pozitivnog i laganog umaranja, kada se duboko diše, postiže aerobni efekat, kada kiseonik „pročišćava“ organizam, a celo telo je u pozitivnoj akciji koja omogućava da se pokrenu i „otkoče“ mišići. Naučiti da se uspostavi kretanje, hodanje, vežbanje, trčanje ili bilo koja fizička aktivnost u „zoni zdravlja“ je osnov zdravog života i zdravih navika. Jer, to je preduslov da fizička aktivnost prija i da donese oslobađajući a ne iznurujući i dodatno opterećujući efekat.

Kad je reč o hodanju, brzom hodanju ili šetnji, najbolje je ako je ikako moguće da to bude u prirodi ili u nekoj ne mnogo prometnoj ulici gde ima zelenila. Naravno kada se uđe u svakodnevni ritam kretanja u „zoni zdravlja“, vreme i intenzitet se mogu produžavati i pojačavati, u skladu sa „širenjem“ te zone.

Svakodnevno hodanje u trajanju od 30 minuta prema lekarima štiti od stresa i pozitivno utiče na raspoloženje, ali i smanjuje rizik od bolesti srca i infarkta, poboljšava kvalitet sna i smanjuje rizik od visokog pritiska. U hodanju učestvuje skoro svih 206 kostiju koliko po anatomiji ima u našem telu, te većina od 600 mišića koliko ih ima mišićni sastav.